Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

6. ЈУН

1. Преподобни Висарион. Рођен и васпитан у Мисиру. Рано се одао духовном животу и „не укаља духовну одежду у коју се обуче крштењем светим“. Посетио је светог Герасима на Јордану, и слушао је светог Исидора Пелусиота. Тело своје побеђивао је великим постом и бдењем, но свој подвиг скривао је по могућству од људи. Једанпут је четрдесет дана стајао на молитви не једући и не спавајући. Једну хаљину носио је и лети и зими. Имао је велики дар чудотворства. Сталног места пребивања није имао, него је до дубоке старости живео по горама и дубравама. Исцељивао је болесне и чинио многа друга чудеса на корист људи а на славу Бога. Упокојио се мирно 466. године.

2. Преподобни Иларион Нови. Игуман Далматске обитељи у Цариграду. Био је ученик Григорија Декаполита и подражатељ живота Илариона Великога, чије је и име узео. Моћан у молитви, истрајан и храбар у страдању. А страдао је много за иконе у време злих иконоборачких царева, Лава Јерменина и других. Потом цара Лава исекоше мачевима његови сопствени војници у оној истој цркви и на оном истом месту где се он прво наруга светим иконама и одакле прву икону уклони. Тада Иларион свети би пуштен из тамнице. Но замало. Поново је био мучен и држан у тамници све до правоверне царице Теодоре. Видовит и прозорљив: видео ангеле Божје где односе на небо душу светог Теодора Студита. Угодивши Богу, упокојио се у царству небеском 845. године у својој седамдесетој години.

3. Преподобни мученици Архелаја, Текла и Сузана. Као монахиње, чисте и девствене, подвизаваху се у једном незнатном манастиру близу Рима. Но када наста гоњење хришћана под злим царем Диоклецијаном, оне одбегну у Кампанију, и тамо се настане близу града Ноле. Њихов свети живот не могаше се сакрити од људи, и људи из околних места почеше к њима долазити тражећи савет, поуку и помоћ у разним мукама и болестима. Но најзад беху ухваћене од незнабожаца и пред суд изведене. Оне јавно и слободно исповедише веру у Христа. Када судија Леонтије упита Архелају свету о вери Христовој, одговори она: „Силом Христовом попирем силу ђаволску, људе учим разуму, да познаду једног истинитог Бога, а именом Господа мога Исуса Христа јединородног Сина Божјег даје се кроз мене слушкињу Његову здравље свима болесним“. Све три девице беху бијене, врелом смолом поливане, у тамници глађу морене, и напослетку мачем посечене. Када беху изведене на губилиште, јавише им се ангели, које и неки од џелата видеше и толико се од тога уплашише, да не смедоше дићи мача на свете девице. Но ове их охрабрише да изврше своју дужност. И тако беху посечене као јагањци 293. године и отидоше у Царство Христово, да се у вечности одмарају и наслађују гледањем лица Божја.

Висарион свети, без крова и крува,
Од детства до гроба девственост очува:
Телесну чистоту и чистоту ума,
Зато препун беше силе и разума,
Божанског разума и божанске силе,
Радостан у духу, без туге униле.
Без туге униле и без мисли мрачни’
Ум чист и прозорљив, ко кристал прозрачни.
Кад љубав Божанску у срцу разгори
Он чудеса многа и славна сотвори:
По води хођаше као и по суху.
И бич страшни беше сваком мрачном духу.
Он устави сунце, и одложи вече,
И све поста’ делом што устима рече.
To Божија Сила дејствова у њему
Јер он Богу беше послушан у свему.
Чудотворни свече, помози и нама
Пред престолом Божјим твојим молитвама!

РАСУЂИВАЊЕ

Злурадост је прљава хаљина, коју дух наш понекад са задовољством облачи. Онога часа кад се порадујеш греховном паду твога брата, и ти си пао, на радост ђавола, који је једном удицом две рибе уловио, Братство по телу велика је веза, но братство по духу још је већа. Па кад те жалости грех брата, по телу, како да те не жалости грех брата по духу? И кад скриваш грех брата по телу, зашто злурадо објављујеш грех брата по духу? Ко су твоја браћа по духу? Сви хришћани – сви они који сe c тобом причешћују из једне исте Чаше једним истим животом. O како су велики били светитељи у братољубљу! O како је злурадост била далеко од њих! За св. Висариона прича се следеће: једном беху сви монаси сабрани у храм на молитву. Игуман приђе једном монаху, који беше учинио неки грех, и нареди му да изађе из храма. Монах пође напоље, a за њим пође и Висарион говорећи: „И ја сам исти такав грешник!“

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно васкрсење кћери Јаирове (Мат. 9, 18) и то:
1. како Господ уверава људе, да девојка није умрла него да спава,
2. како је Он ухвати за руку и девојка уста жива,
3. како и моју мртву од греха душу може Господ васкрснути једним додиром Духа Свог Животворног.

БЕСЕДА

о чувању срца

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. (Приче Сол. 4, 23)

У срцу је воља, у срцу је љубав, у срцу је ум – у срцу је образ Пресвете Тројице Божанске. Срце је дом Оца, и жртвеник Сина и радионица Духа Светога. Бог срце хоће: сине, дај ми срце! О брате мој: сврх свега што се чува, чувај срце своје! Нека се планине претуре, нека се мора исуше, нека те пријатељи оставе, нека те богатство изневери, нека ти тело црви разједу, нека свет сручи на тебе сву поругу коју има, ти се не бој, само чувај срце своје, чувај га и прилепи га уз Господа, подај га Господу. Из срца излази живот – откуд живот у срцу, ако у њему не борави дах господара и источника живота – Бога?

Добар човек из добре клијети износи добро, а зао човјек из зле клијети износи зло (Мат. 12, 35). То су речи Господа, који пуни клијет срца твог богатством Својим. Шта је то добар човек? То је добра клијет срца. Шта је то зао човек? То је зла клијет срца. Од срца (злог човека) излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна свједочанства, хуле на Бога (Мат. 15, 19): а од доброг срца излази: мир, трпљење, доброта, милост, вјера, кротост, уздржање (Гал. 5, 22 – 23). Видиш ли, како је срце људско огромно слагалиште? Видиш ли, шта све може да стане у срце људско? О, брате, сам Бог Дух Свети, када благоизволи, може да стане у срце људско. И не само може, него и хоће. Само Он чека, да ти припремиш срце за Њега. Да га обратиш у храм, јер Бог Дух Свети само у храму станује. Као што змија чува главу, тако и ти, сине, чувај срце своје. Сврх свега што се чува, чувај, сине, срце своје! Јер у њега улази и из њега излази живот, који је од живога Бога.

Господе Животодавни, помози нам, да сачувамо срце своје, за Тебе, за Тебе Господе! Теби слава и хвала вавек. Амин.