Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

22. СЕПТЕМБАР

1. Свештеномученик Фока, епископ Синопски. Од младости подвизавао се у свим хришћанским добродетељима. Као епископ у своме месту рођења, у граду Синопу, на обали Црнога Мора, примером и речима божанским утврдио правоверне у вери, и обратио у веру праву многе идолопоклонике. Окамењени незнабошци беху испуњени гневом на Фоку светога. И Господ предочи Фоки мученичку кончину кроз једну визију. На име: виде Фока голуба светла како слети с неба носећи у устима својим красан венац од цвећа, и како спусти венац на главу његову. И чу Фока глас од голуба: „чаша твоја напуни се, и треба да је испијеш!“ Из те визије сазнаде угодник Божји, да му треба ускоро за Христа пострадати. И не устраши се, него с благодарношћу Богу припремаше се за муке. Ускоро после тога неки кнез Африкан узе Фоку на истјазање, наложи на њега љуте муке; све му тело испребија и израњави, па после тамновања баци га у кључалу воду, у којој овај храбри Христов војник сконча земни живот и пресели се у радост Господа свога. Пострада у време цара Трајана.

2. Свети пророк Јона. Живео на преко 800 година пре Христа. У његовом животопису вели се, да је он био син оне удовице у Сарепти Сидонској, кога пророк Илија васкрсе из мртвих. Својим тридневним пребивањем у утроби кита св. Јона предображавао је тридневно пребивање Христа у гробу, а његово спасење из утробе кита – васкрсење Господа из мртвих. Остало све о овом дивном пророку треба прочитати у књизи пророка Јоне.

3. Свети мученик Фока Баштован. Земљак свештеномученика Фоке. У Синопу близу Црнога Мора имао Фока башту, коју је сам обрађивао. Плодовима своје баште он је гостио све мимопролазнике не пропуштајући да им и душу угости словом Божјим. Но чу за њега кнез мучитељ хришћана и посла војнике да га убију. Фока угости војнике тако срдачно, да се они устезаху да га убију. Но по његовој молби они извршише заповест и одсекоше му главу. На томе месту, а на његовим чудотворним моштима ускоро је подигнут храм његовог имена. Светог Фоку нарочито морнари поштују, и призивају у помоћ сви путници на мору. Пострада 320. год.

4. Преподобни Козма Зографски. Пореклом од племићске фамилије бугарске. Кад су га родитељи хтели оженити, побегне у Св. Гору. Отшелник и чудотворац. Подвизавао се у пештери близу ман. Зографа. У више махова јавила му се св. Богородица. Највећи Зографски подвижник и чудотворац. Страшна келија, у којој се Козма ћутке подвизавао и борио с демонима, постоји и данас северозападно од манастира Зографа. Видовито гледао духом и описивао догађаје у даљини времена и простора. Скончао у старости, 22. сеп. 1323. год. и после многотрудног живота преселио се у радост Господа свога.

5. Свети Петар Милостиви. Угодник Божји из VI века.

6. Свети Јона презвитер. Отац св. Теофана, писца канона и св. Теодора Начертаног. Чудотворац. Скончао у ман. Св. Саве Освештаног у IX столећу.

Нинива, Нинива, сва од греха јечи,
Па Бог шаље Јону, да Ниниву лечи.
Неће Јона, неће, но од Бога бега!
О куда ћеш, Јона, утећ’ од Вишњега?
Спава Јона, спава, а бура се диже,
Бог лагано ходи, ал’ у време стиже.
У таласе бачен, прогутан од кита
– Од кога сам бег’о? Јона себе пита.
Бег’о сам од ког се утећи не може!
Бог накара Јону, па опет избави
И Промислом Својим за навек прослави.
На Ниниву Јона не хте ли да вичеш?
Казном ћеш бесмртног Христа да проричеш.
Речима ли не хте? Тада мораш делом
Да проричеш Христа – смрт и васкрс телом!
Дело твоје, Јона, никад не увену,
И Христос те Господ људима спомену;
Кроз тебе се откри милост Бога жива,
Њоме ти се спасе, и спасе Нинива.
Кроз тебе се откри сила покајања,
Сила покајања и Божјег праштања.
Ти зажали тикву, Бог зажали људе,
О покај нас, Боже, и спаси осуде!

РАСУЂИВАЊЕ

Кад човек јасно осети милост Божју према себи, тргне се као иза тупог и нечувственог сна, и застиди се своје дуговремене слепоће према непрекидној милосрдности Божјој. У време цара Јустинијана главни царски скупљач пореза за Африку беше неки Петар, човек врло богат но врло тврд и немилостив. Једном се просјаци међу собом вајкаху, како ниједан од њих никад не доби милостињу од Петра. Тада се опклади један од просјака, да ће он успети да испроси неку милостињу од Петра. И оде, и дотле неуклоно мољаше тврдицу за милостињу, док га овај у јарости не удари једним хлебом, пошто немаше ништа друго при руци. Радостан он узе хлеб и побеже. Одмах за тим разболе се Петар изненадно и тешко, и имаде овакву визију: виде себе истјазавана од демона у другом свету. На једну страну теразија демони трпаху грехе Петрове, тако да та страна сасвим претеже; док на другој страни стајаху ангели, жалосни што немају ниједног доброг дела у животу Петровом, да ставе на другу, празну страну теразија. Један од ангела рече: ваистину немамо шта да ставимо осим једнога хлеба, којим је прекјуче ударио неког просјака. Тада брзо ставише ангели један хлеб на празну страну теразија, и тај један хлеб претеже другу страну теразија са свима гресима Петровим. – Када се визија сврши, рече Петар сам себи: заиста, ово није привиђење него жива истина, јер видех све грехе своје од младости своје. Па кад ми толико поможе један хлеб, којим се баци за просјаком, колико ли тек могу помоћи многа дела милостиње, учињене од срца и са кротошћу? И од тада Петар се обрати у најмилостивијег човека у своме граду. Све своје имање раздаде сиромасима; па кад сврши са имањем, он и самога себе продаде у ропство за 30 златника, те и ову цену самога себе раздаде бедним као милостињу у име Христово. Зато би прозван Петар Милостиви.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам гнев Божји на цара Јосафата (II Днев. 18-20), и то:
1. како се Јосафат здружи са богоодступним царем Ахавом, и за мало не погибе;
2. како се опет он здружи са царем Охозијом који чињаше безакоња, и како имаде велику штету;
3. како Бог не жели, да се верни везују с невернима.

БЕСЕДА

о Богу Духу Утешитељу

И ја ћу умолити оца, и даће вам другога
утјешитеља да буде с вама вавијек. (Јов. 14, 16)

Тамо где постоји љубав, браћо, не постоји заповест, него молба замењује заповест. Код оних који се љубе молба има већу силу него заповест код оних који се не љубе. Света Тројица представља врховно царство и величанство љубави. Исаија именује Свету Тројицу велики савјет (Ис. 9, 6), а ваплоћеног Сина Божјег великога савјета ангелом, тј. послаником. Како се слаже савет са јединством Божјим? И ти си један, па ипак се саветујеш сам са собом. Твој ум пита твоју вољу: можеш ли? и пита срце: хоћеш ли? А воља и срце: питају твој ум: умеш ли? Па и поред тога унутрашњег саветовања у теби самоме, ти си један, један човек, једна личност. Наравно, ово је само бледа слика и сен Свете Тројице и њенога савршенога савета. Јер је у Св. Тројици потпуна равномерност и хармонија ипостаси. Оно што хоће Отац, одмах хоће и Син и Дух Свети. И даће вам другога утјешитеља. Видите, како је Син Божји сигуран, да оно што Он буде умолио и посаветовао, биће одмах усвојено у Великом Савету божанском. И Отац ће се сагласити да пошаље, и Дух ће се сагласити да иде. Син Божји не каже: ја ћу умолити Оца да вам да, и верујем, да ће Он дати; не, него: ја ћу умолити, и даће вам. Он зна унапред, да ће Отац дати оно што Он буде искао; Он то зна, ако се може тако рећи, из вечнога искуства Свога. Јер кроз сву вечност хармонија влада међу Оцем и Сином и Духом Светим. Даће вам другога утјешитеља. Овим речима открива се потпуно равенство Сина и Духа Светога. Отац ће вам послати другога утјешитеља, равносилног са Мном, једнобитног са Мном, равночесног са Мном. Он ће моћи потпуно заменити Мене на свој начин, сходно Својој дивној ипостаси, која је једино различна од ипостаси Сина.

О браћо моја, видите ли, како цела Света Тројица узима учешћа у нашем спасењу? Видите ли ви, чији смо ми? Видите ли, какво се достојанство нама смртнима и грешнима даје?

О пресвета и преславна Тројице, Боже наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.