Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

23. СЕПТЕМБАР

1. Зачеће светог Јована Крститеља. Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божја; милост према побожним и праведним родитељима св. Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења. Јер са Јованом имађаше Бог нарочите велике намере, на име, да он буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу света. Преко Својих ангела Бог је објавио рођење Исака од бездетне Саре, и Самсона од бездетног Маноја и његове жене, и Јована Претече од бездетних Захарије и Јелисавете. Преко ангела Својих Бог је објављивао рођење оних, с којима је имао нарочите намере. Како су се могла родити деца од старих родитеља? Ако је ко љубопитљив да то дозна, нека не пита о томе ни људе, јер људи то не знају, ни природне законе, јер то је изнад природних закона, него нека обрати поглед свој на силу Свемогућега Бога, који је из ништа створио сав свет, и који за стварање првога човека, Адама, није потребовао никакве родитеље ни старе ни младе. Место љубопитства одајмо хвалу Богу, који нам често јавља моћ и милост и мудрост Своју мимо природне законе, у које оковани ми би, без нарочитих чудеса Божјих, пали у очајање и Богозаборав.

2. Света мученица Ираида. Негде је називају Раис, или Раида. Девица из неког Мисирског града Ватана, дакле по свој вероватноћи Мисирка. Једном изађе Ираида да захвати воде из бунара близу мора, и угледа лађу напуњену везаним хришћанима: свештеницима, ђаконима, иноцима, женама и девојкама. Распитавши се сазнаде, да сав тај народ воде мучитељи незнабошци на муке и на смрт ради имена Христа Господа. У срцу младе Ираиде распламти се жеља, да и она пострада за Господа. Остави судове код бунара, уђе у лађу и исповеди, да је и она хришћанка. Одмах и њу везаше и са осталима одведоше у Мисирски град Антинопољ. После разних мучења прво Ираиди одсекоше главу, а по том и осталима. Чесно пострада и прослави се почетком IV века.

3. Свети новомученик Никола Пантопол. Као младић пострадао за веру Христову од Турака у Цариграду 1672. год. Тамо му се отац беше преселио из Тесалије. Па како му отац држаше сваштарницу, то и он би прозван Сваштар, грчки: Пантопол. После многог принуђавања да се потурчи, и мучења што се не хте потурчити, био посечен, и преселио се у царство Божје. Мошти му почивају у ман. Ксиропотаму у Св. Гори.

4. Свети новомученик Јован. Родом из места Коница у Албанији. Рођен као муслиман од муслиманских родитеља. Но доцније видећи чудесну силу вере хришћанске на разним местима и у разним случајевима, он се крсти. За то буде тужен и изведен пред турски суд. Намучен за веру Христову од Турака у Етолији и посечен после мука 1814. год. Пред смрт узвикнуо: „помјани мја Господи во царствіи твоемъ.“

Ираида, чедна дева,
пође на воду
Не врати се мајци више –
оде Господу.
Драговољно Ираида
муке потражи,
Јер јој Христос Господ беше
од мајке дражи.
Пуна лађа мученика
тек да се крене,
Ираида хитро рече:
„примте и мене!“
Христова сам раба и ја
Христос ми је све,
И ја желим струна бити
Његове песме,
Песме муке и страдања
ради истине,
О примите Ираиду
нека погине.
Па погибе Ираида
за Бога свога,
И живота наследница
поста вечнога.
Молитвама сада својим
и нас спасава,
Ираиди светој хвала
а Богу слава!

РАСУЂИВАЊЕ

Ко сиромаху дели, Христу даје. То је смисао јеванђелске науке, која се у искуству светитеља потврдила. Петар Милостиви кад се покајао почео је делити милостињу сиромасима, где год му се указала прилика. Једном га срете неки бродоломник, који једва спасе своје наго тело при бродолому, срете га и запроси неку одећу. Петар свуче са себе своју скупоцену доламу и обуче нагога. Но после кратког времена Петар виде своју доламу у дућану неког трговца, који је беше изложио на продају. Ожалости се Петар веома, што онај бродоломник продаде његову доламу место да је сам употреби. „Нисам достојан, говораше сам себи Петар, не прима Господ милостињу моју“. Но на сну му се јави Господ у виду човека благообразна, сјајнијег од сунца, са крстом на глави својој, и са доламом Петровом на себи. „Зашто се жалостиш, Петре?“ упита га Господ, „Како да се не жалостим, Господе мој, кад видим да оно што ја убогим дајем продаје се на пазару?“ Тада га Господ упита: „познајеш ли ову одећу на мени?“ Петар одговори: „познајем, Господе, то је моја одећа којом оденух нагога“. Тада му опет Господ рече: „не жалости се, дакле, ти си дао сиромаху, а ја сам је примио, и похваљујем дело твоје“.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам грехе цара Јорама и казну Божју (II Днев. 21), и то:
1. како Јорам поби сву браћу своју и обнови идолопоклонство по гајевима и брдима;
2. како му непријатељи опљачкаше и поробише земљу;
3. како он доби тешку болест у цревима, и умре и нико не зажали за њим.

БЕСЕДА

о Богу Духу Светом, који од Оца исходи

А кад дође утјешитељ, кога ћу вам послати
од оца, Дух истине, који од оца исходи,
он ће свједочити за мене. (Јов. 15, 26)

Недокучне су дубине бића Божјега, браћо. Но Бог нити се сакрио од нас сасвим нити нам је открио све. Колико немоћ наша може носити, толико нам је откривено; колико год нам је потребно за спасење, толико нам је откривено. О Духу Светом откривено нам је, да Он од Оца исходи и Сином се шаље. Нека нико не тражи више, да не би пао у заблуду. Чим од Оца исходи, значи да је једног бића са Оцем; чим се Сином шаље, да настави службу Сина, значи да је раван Сину. Отац свједочи за мене, рекао је Господ Исус најпре; а сад каже за Духа истине: он ће свједочити за мене. Оба су сведока једнака, зато се Господ позива час на једног час на другог. И Онај који је сведочио и Онај који ће сведочити једнаки су у битности, јер не би Господ оставио сведока за будућност мањег од сведока из прошлости. Овако ми говоримо по човечански и у односу к времену, у ствари троје сведоче вечно на небу, по речима Јеванђелиста: јер је троје што свједочи на небу: Отац, Ријеч и свети Дух; и ово је троје једно.

Има људи, који тврде, да Дух Свети исходи од Оца и Сина. Ко им је то открио, и кад? Ми знамо, да Дух Свети од Оца исходи, јер нам је то открио Син Божји, Господ наш Исус Христос. Зато одбацујемо оне додатке нашој вери православној, који се не слажу са речима самога Господа. Но да се усвоје речи Господа пречистог потребна је велика чистота срца. Зато се више трудимо да очистимо срце наше од страсти него ли да се љубопитно навозимо умом на бескрајне дубине бића Божјег са нечистим срцем, јер ко је год тако чинио, пао је у јерес и душу своју изгубио.

О Господе Боже, велики и моћни, хвала Ти што си нам се јавио кроз Спаситеља нашег Исуса Христа, те знамо да нисмо деца мрака него синови светлости. Теби слава и хвала вавек. Амин.