Подсећање: Епископ рашко-призренски Артемије: СВИ ОНИ КОЈИ МОГУ ДА СПРЕЧЕ ЗЛО, А ТО НЕ УЧИНЕ, ОДГОВОРНИ СУ ЗА ЗЛОЧИНЕ!

ГЛАСНИК КиМ број 161, 10 јун 2003. године

У ОБИЛИЋУ УБИЈЕНА ТРОЧЛАНА ПОРОДИЦА СТОЛИЋ

Обилић, Грачаница, Београд 5.јун – У ноћи између уторка и среде у Обилићу су убијени брачни пар Слободан и Радмила Столић и њихов син Љубинко, после чега су нападачи покушали и да запале кућу породице Столић. Припадници Косовске полиције нису дозволили Србима из Обилића да приђу месту убиства и сниме тела њихових убијених суграђана, због чега се сумња да желе да прикрију злочин и прикажу га као несрећан случај – изјавила је за Данас Рада Трајковић, посланик Коалиције Повратак са замрзнутим статусом у привремној Скупштини Косова и потпредседник Српског националног већа Косова и Метохије. Према речима Ранђела Нојкића, посланика Повратка, између Косовске полиције и мештана дошло је до мањег инцидента у коме нико није повређен.

Због убиства трочлане породице Столић јуче је у Грачаници одржан протест, а за данас у 13 сати најављено је ново окупљање на коме би представници косовских Срба, према речима Раде Трајковић, од међународне заједнице и власти у Београду требало да затраже укидање свих прелазних косовских институција, увођење апсолутног протектората у Покрајину, а најављена је и могућност самоорганизовања Срба на Косову и Метохији.

Радио КиМ из Чаглавице јавио је, да су убијени брачни пар Столић, обоје стари близу 80 година и њихов син Љубинко (54) са још 20-так српских породица живели у Церској улици у Обилићу.

– На телу Љубинка Столића видни су убоди ножем у пределу срца, поломљена му је десна слепоочница и једна рука. Слободан и Радмила убијени су ударцима тупим предметима у потиљак, изјавили су рођаци убијених, којима је допуштено да виде тела тек после сукоба окупљених Срба и Косовске полиције, која је блокирала двориште и није дозвољавала улаз у кућу чак ни родбини. После интервенције УНМИК полиције дозвољено је да у кућу Столића уђу три најближа рођака, пренео је КиМ радио.

Према извештају агенција, јуче око два сата ујутру Столићеве комшије пробудила је светлост пламена, јер су убице покушале да спале кућу како би прикриле злочин. Пожар је угашен, утврђено је да је украден породични аутомобил, а у кући су пронађена тела убијених. Новица Столић, један од комшија, рекао је Тањугу да су Албанци више пута тражили од покојног Слободана Столића да прода кућу, али је он то одбио. У Обилићу је остало да живи близу 2.500 Срба у веома тешким условима и без слободе кретања.

Позивајући се на српске изворе, Информативна служба Епархије рашко-призренске јавила је да су јуче преподне, у Обилић дошли Михаел Штајнер, шеф Унмик-а, и Бајрам Реџепи, председник привремене Владе Косова. Исти извор наводи да су окупљени Срби одбили да саслушају Штајнера и Реџепија, поручујући им да се врате одакле су дошли.

ЗАЈЕДНИЧКО САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

САУЧЕСНИШТВО У ЕТНИЧКОМ ЧИШЋЕЊУ

ГРАЧАНИЦА, 8. ЈУНИ 2003 

Епархија рашко-призренска и Српско национално веће Косова и Метохије изражавају најоштрији протест због неспремности КФОР-а и УНМИК-а да обезбеде опстанак преосталих двадесетак српских породица у Обилићу, које су због недостатка безбедности одлучиле да колективно напусте своје домове.

Овакво понашање међународне мисије УН и КФОР-а представља отворено саучесништво у процесу етничког чишћења које већ пуне четири године након рата у присуству мировних снага сасвим несметано спроводе албански екстремисти у изградњи једног фашисоидног и репресивног друштва.

И поред очигледно тешке ситуације у овом делу Косова и Метохије, очигледно је да Мисија УН и снаге КФОР-а немају ни воље ни намере да зауставе етнички терор над Србима, па се исељавање преосталих Срба прихвата као најлакше и најјефтиније решење. 

Користимо ову прилику да упутимо још један апел УНМИК-у и КФОР-у да преиспитају своју улогу на Косову и Метохији и зауставе процес стварање моноетничке албанске државе. Такође апелујемо и на међународне представнике у Приштини и Београду да преко својих влада утичу на промену крајње ретроградне и проалбанске политике Мисије УН-а и њеног шефа Михаела Штајнера.

Такође, апелујемо на српске представнике у привременим косовским институцијама да престану са давањем политичког легитимитета режиму који води ка потпуном уништењу српског народа и његове културе на овим просторима. 

САХРАЊЕНА ПОРОДИЦА СТОЛИЋА

Обилић 5.6. 2003.

На православном гробљу у селу Црквена Водица код Обилића данас су сахрањени Слободан, Љубинко и Радмила Столић који су убијени у ноћи између понедељка и уторка у њиховој кући у Обилићу. Опело убијеним члановима породице Столић служио је епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић). Погребна поворка кренула је из породичне куће Столића у 13 сати, а превоз грађана из српских места у централном делу Косова и Метохије је организован. Због убиства трочлане породице Столић више од 1.000 косовских Срба демонстрирало је јуче у центру Грачанице, док су посланици Коалиције Повратак у знак протеста због злочина у Обилићу у коме је јуче проглашен дан жалости, напустили јучерашње заседање привремене Скупштине Косова.

БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА НА ОПЕЛУ

У име Оца, и Сина и Светога Духа!

Амин!

Нека замукне свака реч људска на овоме тужноме збору. Којим речима, браћо и сестре да изразимо нашу жалост, нашу тугу и наш бол за ове невине жртве које овде пред нама леже? Ево, четири године по Косову и Метохији сабирамо лешеве убијених Срба, скупљамо њихову крв и бол у срцима својим. И то све пред лицем целога света, пред лицем оних који су дошли да донесу мир, да донесу правду, да донесу једнакост за све грађане Косова и Метохије. Које лицемерје пред лицем Бога живога и пред лицем целога света. Је ли ово заштита, је ли ово слобода, је ли ово мир, је ли ово равноправност ? То су питања која им упућујемо четири године. Али, одговора нема. 

Имају само обећања, празна обећања, обећања да ће учинити све да зло престане. А зло из дана у дан буја и расте као коров у пролеће. Да ли је неко могао да помисли после оних жртава у Старом Градском пре четири године да ћемо и након четири године имати овакве невине жртве, браћо и сестре. И тада су се заклињали пред нама да ће лично руководити истрагом и пронаћи починиоце. Четири године – а ништа од тога није било. А наше жртве код Подујева, када су дигли у ваздух аутобус? И тада су обећавали и ништа није било. И онога мученика Зорана из Врбовца код Витине, кога су пре петнаест дана убили мучки – ништа није пронађено и откривено. И за ове овде жртве обећавају да ће пронаћи починиоце. Како да им верујемо, коме више да верујемо? 

Верујемо само у Онога који је ради нас људи сишао са неба на земљу, Који је пострадао од људи као невина жртва, ко и ове жртве пред нама. Њему једино верујемо и речима Св. Јеванђеља које смо сада прочитали. Верујемо да постоји Бог, да постоји живот вечни, да постоји васкрсење мртвих, да ће они који су чинили добра васкрснути у живот вечни, а који су чинили зла – и они ће васкрснути, али у муку вечну, у пакао огњени. 

Браћо и сестре, велике су наше жртве пале за ове четири године. Преко три хиљаде невиних жртава. Много смо бола скупили у срцима својим, много смо суза пролили на ову косовско-метохијску свету земљу, крв наших мученика и сузе наше помешане су и њих сигурно анђели Божији износе пред престо Божији. Вапију, вапију за жртве побијене за име Јагњетово, за име Божије. Ми од људи не очекујемо сатисфакције, не очекујемо ни да ће се пронаћи починиоци и не тражимо и не очекујемо освету од људи. Али, сви морамо знати да је Божија правда и Божија освета за оне који су спремни да овако нешто ураде онима који ни мрава нису згазили у животу своме и никоме нису зла нанели – ето како се могу иживљавати, да ли људи или нељуди, на овим жртвама. Али вера наша, браћо и сестре, храбри нас, даје нам снаге да издржимо све муке и невоље, јер смо их много имали у нашој историји – и све смо издржали и све смо истрајали и опстали смо на овим просторима. Ја се надам у име великога Бога и у вас, браћо и сестре, да ћемо остати овде где смо вековима живели. Не у инат некоме, него зато што је то наше и што ми немамо куда одавде. Ми не можемо да понесемо одавде ни Грачаницу, ни Дечане, ни Љевишку, ни Пећку Патријаршију. Не можемо ни наша гробља ни наше гробове да понесемо. Зато остајемо овде са нашим милим и драгим покојницима да живимо и да трајемо, а Бог ће учинити оно што је по Његовој правди записано да ће учинити. Немојте се колебати. Немојте се ни плашити. Сваки који се роди мораће да оде са ове земље на овај или онај начин. Тешко је када одлазимо одавде на овако дивљачки и злочиначки начин, масакрирани, изубијани, изломљени, повађених очију. Шта даље да кажем? Нека Господ прими ове наше најновије жртве и нека пошаље милост Своју да то буду наше последње жртве на Косову и Метохији, да престане ово дивљање, ово безумље, ови злочини. Представницима међународне заједнице, било да су овде присутни или не, поручујем да је после четири године минут до дванаест да спрече оваква недела на Косову и Метохији. Они то могу ако хоће. Они су то могли и пре четири године да спрече. Нису то учинили. Ова крв иде на њихову душу и на њихов образ. Ово ће проклетство пасти на њихов народ. Не претим него говорим и сведочим из Јеванђеља Христовога. Сви они који могу да спрече зло а то не учине, одговорни су за злочине. 

Нека би Господ примио наше жртве, нама даровао утеху, веру и наду да истрајемо на овим просторима, да живимо овде са свима онима који су за миран живот и живот достојан човека и да останемо овде хиљадама година као што смо били овде стотинама година до сада овде. Никоме нисмо сметали у свету. Нећемо ни убудуће сметати, али хоћемо нашу правду, хоћемо наша људска права, хоћемо слободу кретања, хоћемо безбедан и миран живот, хоћемо мир за нашу децу, за нашу омладину, за цео наш народ. 

Господе, милостиви и једини, који видиш ову неправду, Ти пошаљи утеху овоме народу и заштити нас од оваквих злочинаца, сада и увек и у векове векова. Амин!