Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

31. ДЕЦЕМБАР

1. Преподобна Меланија Римљанка. Рођена у Риму од родитеља благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дете она се тешко разболи, и рече мужу своме, да ће оздравити само тако, ако се он закуне пред Богом, да ће убудуће с њом живети као брат са сестром. Муж се закле, и Меланија од духовне радости и телесно оздрави. Пошто би Богу угодно, да им узме обоје деце, то се они реше, да распродаду сва своја имања и расточе на убоге, на цркве и манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дела од свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру, и од њих се много научили и надахнули. За све то време Меланија се подвизавала у строгом посту, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај, да сваке године три пут прочита цело Свето Писмо, Стари и Нови Завет. Са својим мужем живела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију, приме благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим, и настане се на Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију, посту и молитви. И проживе тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака, сенатора Волусијана, незнабошца, оде у Цариград, и обрати овога у веру Христову (што не могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску, где се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота.

2. Свети праведни Јосиф, цар Давид и Јаков брат Господњи. Празнују се у недељу по Рождеству Христовом. О цару Давиду, сину Јесејеву, може се сазнати све из књига Царства. О Јакову светом в. 23. октобар. Јосифа праведнога назива Јеванђеље „мужем праведним“ (Мт 1, 19). Зато му се и даде од Бога Пресвета Дева у заштиту и додели му се велика част у домостројству људскога спасења. Мада Јосиф беше од царскога рода Давидова, ипак он беше скроман дрводеља у Назарету. У осамдесетој години својој узео Пресвету Деву из храма Јерусалимског у свој дом, а у стотину десетој, упокојио се.

3. Преподобни мученик Зотик Сиропитатељ (хранитељ убогих). Знаменит по роду и по чину. Преселио се у Цариград, одбацио све светско од себе, и примио свештени чин. Основао дом за убоге, и у њему смештао кужне и служио им. Лични познаник цара Константина Великог. За узето злато од цара и утрошено на кужне узе га Констанције, син Константинов, веза га за дивљу мазгу, која би гоњена дотле докле свети Зотик од рана не издахну. Пострада у IV веку.

4. Блажени Теофилакт, архиепископ Охридски. Рођен на острву Еврипу а васпитан у Цариграду код најзнаменитијих учитеља тога времена. Као клирик Велике Цркве изабран за епископа и послат, мимо своје воље, у Охрид, где је провео око двадесет пет година (од прилике од 1082-1108). Хоматијан Охридски назива га „најмудријим архиепископом“. Човек огромне учености, светске и богословске, утанчаног византијског укуса, меланхоличан и осетљив, Теофилакт се осећао међу Словенима у Охриду као изгнаник међу варварима. Написао Тумачења сва четири јеванђеља и других књига Новог Завета. То је најбоље дело те врсте после светог Златоуста, које се и дан-данас чита са великом коришћу. Од осталих његових дела позната су још: Писма, и Живот светог Климента Охридског. У старости свети Теофилакт се повукао из Охрида у Солун где је, како се мисли, и скончао свој земаљски живот и преселио се у блажену вечност.

Меланија богаташка
злата имала,
Ради Христа и спасења
нишчим раздала.
Злато вреди ко са њиме
мудро тргује,
И небеско царство њиме
хитро купује.
Меланија богомољка
оста убога,
Ништа у свет не имаде
сем живог Бога.
И без злата – c Богом живим
богата поста:
Меланија говорила:
сам Бог је доста!
Меланија целитељка
муке цељаше,
До последњег издисаја
Бога хваљаше.

РАСУЂИВАЊЕ

Како су свети људи и свете жене умели мудро руковати богатством! Како су они земаљским благом вешто куповали вечна блага небеска! O како су они мало, мало ценили блага земаљска сама по себи! Kao прашину и дим! Када св. Меланија похађаше свете оце пустињаке у Мисиру c намером, да им учини неку новчану помоћ, запрепасти се видећи њихово крајње презирање имања и богатства. Тако посети она некога пустињака Ефестиона, и не виде у његовој колиби ништа осим асуре, суда за воду, мало суха хлеба и једне сланице. Знајући унапред, да старац неће хтети примити злата од ње, она уграби прилику и завуче у со у сланици неколико златника. Но када она беше на обратном путу чу, старца где трчи за њом и иза свег гласа виче да стане. Она стаде. Старац држаше на длану златнике и пружаше их Меланији говорећи: „Мени је ово непотребно, узми себи своје!“ Меланија му рече: „Ако је теби непотребно, подај другоме.“ „У овоме месту“, одговори он, „нико тога ни за што не потребује.“ Када Меланија не хте примити злато, старац замахну руком и баци златнике у реку, па се врати у своју келију.

У време куге у Цариграду нареди цар, да се сваки кужан одмах баца у море. Св. Зотик откупљиваше кужне и ношаше их у свој дом, и тамо их неговаше. Кад му неста новаца, он оде цару и затражи новаца, да купи за цара драгоценог бисера. Цар му даде, a он c тим новцем и даље куповаше кужне људе и неговаше их. Једнога дана упита цар Зотика за обећани бисер, a Зотик га одведе и показа му кужне људе у свом дому и рече: „Ово су, царе, живи бисери, које стекох трудом и новцем за спасење твоје.“ Разјарени цар осуди Зотика на смрт. Но Зотик пређе у вечни живот, a цар оста да испашта и каје свој грех.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам сабор (лик) покајника и покајница и то:
1. како они без знања или са знањем грешише против закона Христа,
2. како се покајаше, живот свој исправише, и закон Христов испунише,
3. како сад ликују у Царству Христовом, и нама својим молитвама помажу.

БЕСЕДА

о победи Јагњетовој

Ови ће се побити с Јагњетом, и јагње ће их побиједити. (Откров. 17, 11-14)

Радујмо се, браћо, и веселимо се победи Јагњетовој над свима зверовима. Лавове и тигрове и вуке и лисице и хијене и змије победиће јагње! Ко је то чуо и видео? Наше уши су то чуле, и наше очи су виделе. Јагње је Христос Господ, а зверови су сви противници Његови, видљиви и невидљиви. И у наше време Јагње односи победе, и убудуће, све до последњег дана, Јагње ће побеђивати. Победило је и побеђује и победиће све цареве и господаре земаљске са зверињом ћуди, и њихове војске и најамнике, и прослављаче, и следбенике њихове. Такву силу има кротко Јагње Божје. О браћо моја убога, не бојте се, не устрашите се, не посумњајте: највећи Победитељ вођ је ваш, помоћник ваш, пријатељ ваш. Он се именује Јагњетом, да би нас научио, да будемо као јагањци: тихи, кротки, незлобни, трпељиви, готови на победоносну жртву и предани вољи Пастира свога. Кад је Бог с јагњетом, јаче је јагње од вука, силније од лава, умешније од змије и лисице. Но правда се не може познати нити победа коначна видети, док се оба света не узму у рачун. О браћо моја, кад оба света узмемо у рачун, ми познајемо правду вечну и победу бесмртну. Јагње побеђује, и само – Јагње.

О Исусе Господе, Царе над царевима, Победитељу у свима сукобима и борбама, Јагње Божје, кротко и милосрдно, учини и нас победоносним јагањцима. Теби слава и хвала вавек. Амин.