Папа у Србији?

ЧУДО У ШАПЦУ

„ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери“

Православна Народна Хришћанска Заједница
Братство Св. краља Милутина
Ш а б а ц
Е-mail: bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs
телефон: 064/59 89 273

У граду који представља упечатљив пример евроунијатско-НАТО-овског сламања духа нашег народа, до мере да је становништво постало безвољно и скоро незаинтересовано за било каква дешавања, догодило се чудо. У сали Културног центра, чија сва седишта су била попуњена, а значајан број посетилаца је био принуђен да стоји, дана 10. 02. одржана је трибина под називом „Папа у Србији, за и против“. Предавачи су били припадници Светосавског народног покрета из Београда и као, специјални гост, књижевник и новинар Момир Лазић. Након химне Боже Правде и молитве двојице часних свештеника (јединих који су се, од око 20 позваних, одазвали), посетиоцима се уводном речју обратио председник Управног одбора братства Св. краљ Милутин Предраг Вукосавовић, који је представио госте и навео, између осталог, да смо се у ова тешка и погубна времена за наш народ, сабрали да бисмо сведочили Истину и да бисмо позвали на саборност у борби за Истину. Након тога, као први предавач, посетиоцима се обратила Сузана Лазаревић, један од оснивача Светосавског народног покрета. Она је имала задатак, који је успешно обавила, да у виду чињеница и описа конкретних догађаја прикаже злочине римокатоличких фанатика према Србском народу, почињених са благословом папе за време Другог светског рата. Убедљивост изложених чињеница и сведочења, претежно из пера савезника усташког злочиначког режима, појачана је емитовањем на видео-биму филма „Бог и Хрвати“. После Сузане, реч је узео Момир Лазић, који је изнео још чињеница и догађаја о страдању Срба од стране Ватикана и римокатолика, не само у другом светском рату, него кроз цео 20. век. Такође је изнео и своје лично страдање, као и његове фамилије, и закључио своје излагање чврстим уверењем да је свако зло које се догодило Србима у 20 веку смишљено у Ватикану. Затим је Александар Миљевић говорио о дешавањима последњих година, о екуменизму-свејереси, о одступању од канона и Светог предања дела Црквеног клира, и њиховим за сада прикривеним циљевима о уједињењу са јеретицима римокатолицима. На крају, целу причу је заокружио професор др. Миленко Бодин, председник Управног одбора Светосавског народног покрета, прожимајући своје излагање ставом да ми више не можемо да бирамо, јер непријатељи Православља и Светосавља перфидно и безобзирно нападају нашу душу, и нико не сме да ћути када је у питању наша вера. Том приликом је истакао да Светосавски народни покрет није никаква политичка организација, да циљ његове борбе није никаква власт, односно моћ, већ свенародно окупљање у борби за веру и Светосавско предање. Позвао је на саборност у борби за очување наше Православне вере. Пре него што се приступило одговарању на питања публике, гуслар Богдан Мијушковић, члан братства Св. краљ Милутин, је уз гусле отпевао своју песму, „Светог Саву издају, а папу позивају“. Иначе он је, по благослову наших великих духовника, снимио ЦД са наведеном песмом и песмама „Одлазак свештеника у Рим“ и „Туга за Косовом“. Публика је све учеснике програма наградила снажним и дугим аплаузом.

То вече у Културном центру је било људи различитог степена утемељености у вери и различите идејно-вредносне оријентације; код већине се у очима могла видети, или у коментарима чути неверица, односно недостатак вере у себе и у друге да се било шта на боље може променити. Међутим, предавачи чија су излагања и одговори на питања били јасни, аргументовани и убедљиви, никога нису оставили равнодушним. Трибина је трајала око два и по сата, и за то време нико није напустио салу, па ни они посетиоци који су морали да стоје. Када је све завршено, присутни народ уместо да се разилази, прилазио је организатору као и  људима који су их дирнули својим беседама, и који су им поново пробудили наду да свако од нас може да помогне да се сачува наше свето и једино спасоносно Православље.

Све што смо овде изнели нема за циљ да, не дај Боже, себе величамо и хвалимо, већ да покажемо како се може сведочити ИСТИНА и борити за ИСТИНУ.

Шабац
дана 29.01/11.02.2011. лета Господњег.

Шта је то ИСТИНА?

„ИСТИНА се налази у Господу Исусу Христу и Православној вери“

Пре скоро 2000 година, то је питање поставио Пилат Господу Исусу Христу. Нажалост, данас се то питање најчешће поставља у нашем народу, који је исто као Пилат заслепљен својим грехом и идолопоклонством.

Народ који је слеп код очију и глув код ушију, који не зна више где главом удара, још више је збуњен понашањем оних који воде брод Србскe Православне Цркве, њеним архијерејима. Они који су најпозванији да бране ИСТИНУ не показују да су на висини свога Небоземног позива. Свима је познато да већина архијереја СПЦ сматра да постоји још „цркава“, чије је порекло исто као и Православне Цркве и да са њима треба да се уједине. То је такозвани екуменизам, где се у име лажне љубави, прави компромис између ИСТИНЕ и лажи, између Православља и јереси, између Бога и Сатане. То је исто као кад у чашу бистре воде додате кап муља, па добијате прљаву воду. Последњих деценија носилац тог екуменског зла је папа, а по речима проницатеља у дешавања будућих времена Св. Козме Етолског: „Папу да проклињете јер ће он бити кривац“. Само у прошлом веку, у име те папине екуменске љубави, на најсвирепији начин убијено је преко милион људи, зато што су Срби Православне вере. Подсетимо се речи нашег великог бранитеља ИСТИНЕ, Преподобног Јустина Ћелијског: „Екуменизам је скуп свих јереси. То је јерес над јересима“.

И уместо да сведочи и брани ИСТИНУ, народ србски ћути и као никада у својој историји, скоро да је дотакао дно, из кога нема повратка. Како каже Његош: „Племе моје сном мртвијем спава“. Данас када хоће да из наших душа ишчупају наше свето, чисто и спасоносно Православље, народ србски ћути. Ово је време где нема избора, или ћемо устати и борити се као људи или ћемо нестати као нељуди.

Ниједан истински верујући човек, којем је стало до себе, своје породице, својих ближњих, свога народа и своје земље, не би смео да гледа немо на оно што се догађа око њега. Да се понаша као да се то њега не тиче или да каже да он ништа не може променити. Такво размишљање и понашање није ништа друго него саучествовање са онима који се боре против Истине. Питаће нас Господ шта учинисмо са талантима које нам даде. Да ли их закопасмо у земљу, односно забисмо главу у земљу, или те таланте умножисмо, односно устадосмо у одбрану Истине. Сваки човек може да допринесе борби за Истину. Прво не сме да се сложи са лажима; друго да мења себе на боље, живећи у Истини и за Истину; треће да завапи у молитви да Господ помогне народу своме у борби за Истину; да шири Истину; да се прикључи свакој Богом благословеној борби за Истину. То може свако да учини, без обзира на своје таланте које је од Господа добио. Господ зна колико смо се трудили и тако ће нас наградити. Све је могуће оном који верује.

Да би наша борба била Богом благословена, прво треба да себе променимо, да се вратимо Богу и себи (својим коренима), да се покајемо за своје грехе и грехе нашег народа, и да завапимо Господу да нам опрости и да сви станемо под један Светосавски барјак. Тек тада ће молитвама Пресвете Богородице, Светога Саве и целе небеске Србије, Господ помоћи народу Србском да победи оне које хоће да га униште, и тек тада ће Србија поново васкрснути. Постоје многа пророчанства Светих отаца о Васкрнућу Царске Русије и Краљевине Србије, али да би то било испуњено треба да се удостојимо тога, или ћемо пропасти. Послушајмо речи нашег златоустог Св. Никoлаја Србског: „Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе; да га не би поклопили језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом. Нека се свако ко је србски родољуб, труди да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати Царство земаљско на дуже време.“

У складу са наведеним, Братство Св. краљ Милутин са Светосавским народним покретом из Београда, дана 10. 02. 2011. године са почетком у 19 часова, у Шапцу, у Културном центру (Господар Јевремова 12), организује трибину под насловом „Папа у Србији – за и против“, а из разлога сведочења ИСТИНЕ и позива на саборност за борбу за ИСТИНУ.

Придружите нам се, да се чује глас Светосaвске Србије.

Шабац
дана 25.01/07.02.2011. лета Господњег.