Хорепископ Максим: Бискуп Ласло Немет разоткрио неистине, подметања и обмањивање јавности портпарола СПЦ, Иринеја Буловића

После недавне посете римском папи делегације СПЦ, састављене од митрополита цетињског Амфилохија и епископа бачког Иринеја, уследиле су сасвим логичне претпоставке у нашој јавности, да је ова посета имала само један циљ – уговарање доласка римског папе у Србију. Овим случајем нам Иринеј Буловић својим тужним примером показује да није лако имати посла са римокатоличким бискупима.

Да је језуитско лукавство надалеко чувено, свима је познато, али да ће један римокатолички бискуп бити искренији пред српском јавношћу од православног (на жалост, ово само хипотетички) епископа, па још званичног портпарола СПЦ – Иринеја Буловића, то заиста нико није очекивао. Но то није толико знак истинољубља ватиканских бискупа, у које се за разлику од екумениста свакако не уздамо, колико драматични ниво неистинољубивости српских епископа, у овом случају Иринеја бачког.

Искуство православних земаља, чланица ЕУ, показује да је посета папе римског један од незваничних услова уласка у поменуту унију, као и увођење новог календара, јер, морамо приметити, све православне земље, чланице ове уније, на нивоу својих помесних цркава служе се новим календаром (Грчка, Румунија, Кипар, Бугарска). Очигледни су папистички критеријуми за пријем православних земаља у ЕУ. Зато су перјанице српског екуменизма, поменути епископи из „ватиканске делегације“, брже-боље прионули на посао, који за њих, као екуменисте, веште језуитској дипломатији, представља право задовољство и добру прилику за додворавање „људима од власти“ како глобалистима, оличеним у римском папи, тако и властима у Београду, прошлој, садашњој, вероватно и свакој будућој. Колико штете оваквим поступањем ова двојица екумениста наносе СПЦ и Српском народу, осећају и они сами. Да је тако, показује њихова потреба да та нечасна посла са Ватиканом прикрију од српске јавности. Зато се Иринеј Буловић из петних жила трудио и труди да својим саопштењима оспори прикривеност своје овогодишње, јануарске посете Ватикану, серијом демантија новинских извештаја, који су нас обавештавали о тајној посети Ватикану двојице, напред поменутих, архијереја, као и о теми разговора са папом, а то је његов долазак у Србију. Иринеј Буловић одлично зна да Српски народ сваког, ко доводи римског папу у Србију, сматра унијатом, или барем делатником на пољу склапања уније са Ватиканом, макар он био епископ, чак и патријарх.

Зашто је то тако?

Дуга историја Ватиканског злочиначког односа према Србима и православљу усадила је у наш народ тај унутрашњи духовни инстинкт, то „узвишено чувство“, којим Срби, макар и не у потпуности црквени као народ, ипак, јасно препознају унијате међу епископима и свештеницима, ма колико биле дугачке њихове мантије и браде, ма колико дипломатски и филолошки била углађена њихова саопштења и демантији. Лаж остаје лаж, макар била писана све са акцентима. Ништа од наведеног не може обманути то „чувство“ које сам Бог савременим Србима, као православном народу, барем по опредељењу, даје. То је, дакле, извор страха због којег екуменисти, у првом реду Амфилохије, Иринеј Буловић и патријарх Иринеј, лицемере пред народом, глумећи православне пастире, а потајно доводећи папу, а са њиме и папски дух и јеретичко опредељење у Србију и СПЦ. Што је најтрагичније, свесни су ови архијереји да таквим поступањем узимају учешће у антихристовом послу уједињења свих религија под римским папом, а то је сада већ јавна делатност и смерница Ватикана. Све ово постаје још јасније ако се присетимо да је патријарх Иринеј ступио у нашу колонијалну, глобалистичку јавност позивањем римског папе у Србију, тиме показујући свој либерални, екуменистички, неправославни став, којим је себи отворио врата америчке амбасаде у Београду, а тиме и Београдске патријаршије.

Са друге стране, Ватикан, који отворено заговара и стоји иза папистичког концепта савременог екуменизма, тј. уједињавања свих „хришћанских“ деноминација под папску власт, наступа потпуно отворено у том свом новом, екуменистичко-унијатском, јуришу на православне. Дакле, екуменисти из редова СПЦ прикривају своје екуменистичке потезе, док их друга страна, тј. Ватикан сасвим отворено износи, јер је тај вид екуменизма доктринарно установљен на римокатоличком Другом ватиканском концилу. То је управо случај са зрењанинским бискупом Ласлом Неметом, и његовом изјавом да је договор о доласку папе у Србију, који је Иринеј Буловић негирао, већ постигнут, али је долазак померен због политичких околности у Србији, тј. због избора. Долазак је договорен за 22. и 23. мај и није отказан, већ је само одложен. Дакле, остало је да се реше само техничке ствари везане за његову посету. Мај је изабран јер се током тог месеца одржава Архијерејског Сабора СПЦ, како би што већи број епископа папофила и екумениста био присутан у Београду и имао прилику да срдачно дочека римског понтифекса.

Ласло Немет је већ у пар наврата „стајао на жуљ“, бачком Иринеју, објављивањем оних детаља из „дијалога љубави“, тј. сарадње и разговора епископа екумениста са Ватиканом, које је Иринеј Буловић по сваку цену хтео прикрити од српске, православне јавности, будући да би сазнања о њима разоткриле јеретичку и унијатску делатност и нарав овог превртљивог портпарола и осталих екумениста у СПЦ. Овом вешћу зрењанинског бискупа потпуно је разобличено лажно и лицемерно обавештавање и довођење у заблуду нашег православног народа, од стране портпарола СПЦ, Иринеја Буловића. Но, кад би кривица била само на њему, „ни по јада“, Иринеј бачки пише оно што патријарх Иринеј и остали епископи из „екуменитичког сословија“ у СПЦ мисле и чине. Позивали су римског папу, али не знају где ће се сакрити од Српског народа кад га буду довели, јер, папа ће се вратити у Рим, али народ остаје у Србији да сведочи издају вере православне и поклоњење Ватикану од стране патријарха и епископа екумениста, из Београдске патријаршије.

Како год, ово је још једна велика срамота нанета СПЦ од стране епископа бачког Иринеја, који је својим неистинитим обавештавањем јавности срозао сопствени углед, догматским и литургијским либерализмом, екуменистичким и јеретичким ставом већ довољно укаљан. Информативну службу СПЦ је својим подметањима свео на ниво дневне штампе у Србији, увелико поткупљене од стране Западних земаља, зарад обмањивања српске јавности и медијског поробљавања, те манипулисања нашим нородом. Срамно је да се у такво једно коло у „собор нечестивих“ ухватио новосадски епископ Иринеј и са собом увукао Београдску патријаршију. Такође, овако разоткривеним, подмуклим неистинама, које је Иринеј бачки потурио српској јавности је угрожен, већ увелико пољуљани, углед СПЦ. Пољуљан је неправославним и екуменистичким, исполитизованим делањем патријарха Иринеја и осталих епископа поклоника америчко-глобалистичке окупације Србије, тј. поклоника папизма и екуменизма, тог религијског глобализма.

Екуменисти међу српским епископима су у свом дијалогу са латинима у великој мери преузели језуитски принцип лицемерја и лукавства, како у међусобном општењу, тако и у односу према својој пастви, зато је извикани екуменистички „дијалог љубави“ био и остао један бесплодни, потпуни и трагични промашај застранелих пастира у Цркви православној, то је већ сада очигледно, а време ће то још јасније показати. У контексту тог лицемерја и лукавства, поједини епископи екуменисти, из редова СПЦ, су своје саговорнике –  латине, превазишли.

Због свега наведеног, нама баш ништа не значи очекивани и у међувремену написани демантиј Иринеја Буловића, којим оспорава веродостојност вести о договореном доласку папе римског. Шта год је Иринеј до сада демантовао, то се на делу показало као сушта истина. Тако и на тај демантиј гледају сви они који су кроз дуги низ година постали свесни несагласности дела и речи Иринеја Буловића, јер нико од епископа, макар само по имену били православни, код папе римског не иде без конкретних „понуда“, предлога и договора. О томе нам сведоче многобројне посете папи римском Илариона Алфејева, митрополита спољних послова Руске православне цркве. Ове посете римокатоличком поглавару резултирале су сусретом истог са патријархом московским Кирилом, на Куби, пре пар недеља. Зато, бачки епископ може демантовати зрењанинског бискупа (на то смо већ навикли), али не и своју посету Ватикану. Онда када је Иринеју Буловићу стало да нешто по сваку цену оспори, знамо да је у питању оспоравање истине, искуство са његовим досадашњим „обавештавањима“ у свету црквених збивања нас томе учи. (Сетимо се његовог обавештавања о смени епископа Артемија, није смењен, него је „смењен“, па о смени епископа Нишког Јована итд.)

Како после свега наведеног веровати протпаролу Иринеју Буловићу, и онима у чије име пише и говори, тј.: патријарху Иринеју, митрополиту Амфилохију и осталим екуменистичким и папистички настројеним епископима у СПЦ?

Српски народе светога Саве заветован си Истини – Христу, не пристај на лажи и обмањивања у циљу урушавања наше вере православне, а тиме и нас као народа и наше државе, чак и кад то долази од свештеноначалија Београдске патријаршије!

Информативној служби ЕРП у егзилу, Српске православне цркве

Хорепископ новобрдски и панонски
+Максим