Пејовић П: Зло време и зли плодови

Зло време нам доноси и зле плодове, што се из приложеног може и видети.

Велико и тешко носиво бреме за наш Ловћенац, присуство јеретичких заједница, реформиста и римокатолика на освећењу Цркве наше Свети Петар Цетињски, ових дана баца највећу мрљу на наш преосвећени храм кога смо напокон толико желели и очекивали да загосподари, и напокон унесе мир и спокој овој нашој ветропрометној војвођанској пустари, званој Ловћенац.

Плодове нашег допуштења, да се постави нешто што није ни налик православном крсту није ни изблиза толико опасно, колико присуство јеретика том чину.

Наши оци, истински верни Христу казују;

Присуство јеретика је сама и својеврсна хула на Духа Светога, те је са те стране оно много већа опасност на коју сви ми морамо у мирном духу али непрестаном, указивати.

Ми морамо знати, да ми православни верујемо да је крст у славу православнога Христа освећен, да се крст освештава Духом Светим без обзира каква је намера оног који га поставља и изглед тог истог крста.

Један број верника истински упознат са свим овим дешавањима у Цркви нашој се није дао преварити, изабравши не бити присутан том догађају, знајући унапред за присуство неблагодатних представника јеретичких заједница, које Богоугодно неће бити. 

Већим делом, браћа и сестре наше, не тражећи одговоре на све ово што се дешава у Цркви нашој, ризикује своје истинско спасење, из разлога свог неразума себи приносе немир и неспокој, пекући се лагано у ватри сумње заблуда својих.

Зар није довољно знати да је по Светим Оцима, давање за право лажи да буде једнака истини сигурна смрт духовна, оном ко у то верује.

Знају ли браћа наша и сестре, да све ово што се дешава у епархији бачкој, нема себи равног на свеколикој мапи православној, скоро целог свијета.

Знају ли они, да се због ових дешавања саблажњују и згражавају сви верници православни, ма где они били.

Браћа наше и сестре, можда и не знају да скоро и времена неће бити, да се по питању православном ствари глобално и генерално поправе, где својом толерантном пристраношћу ризикују да потпуно утопе душе своје, у безнађе екуменских заблуда.

Због апатије и своје равнодушности, наши ближњи нису свесни да полако упадају у замку лажи јересних, које свако истински жедан Христа, лако уочава и открива.

Несвесно, већим делом народ српски, стадо православно одступа од Светоотачког предања и учења, којег реформаторско новотарски архијереји и клирици оклеветавши, сматрају презастарелим, превазиђено нетолерантним и конзервативним…

Да ли немир могу уносити они, који на све ове аномалије указују из братске љубави, спасења свих ради, „или они који то чине у љубави лажној, лицемерно“ попут јеретика, противника Цркве наше.

Христос, је Истина!

Вера тврда, истинита,…

„КРАЈЕУГАОНИ КАМЕН НА КОЈЕМ ЋУ САЗИДАТИ ЦРКВУ СВОЈУ“.

Црква је, Невеста Христова, Православна (чиста девица), која није у молитвеном општењу са другим иноверним, (безбожницима).

Црква је једна и недељива, и само је у Њој посед, људског спасења.

Православна браћо и сестре, не замерите, праштајте, и кривицу не тражите у нама.

19.03.2011
Јулиански (стари) календар:
06.03.2011
На дан
Света четрдесетдва мученика из Амореје

Пејовић Предраг
www.istokpravoslavni.org