Манастир Свих српских Светитеља у Гринбаху (Аустрија) свечано прославио храмовну славу

Милост Божија је нашем српском народу у Аустрији доделила још један бесцен дар – манастир посвећен Сабору свих српских Светитеља. Манастир се налази у Гринбаху, маленом градићу у подножју Алпа, 70 км од Беча. У недељу, 20. јуна/3. јула, манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Празнично светковање отпочело је Бденијем које је служио архимандрит Варнава (Димитријевић). За певницом су појали монаси из неколико манастира епархије.

На сам дан храмовне славе у предивној манастирској капели служена је Света Архијерејска Литургија. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума и 6 свештенослужитеља епархије. За певницом је појао женски хор при овој катакомби. Литургији је присуствовало монаштво епархије и око 180 светосаваца из Србије, Републике Српске, Аустрије, Немачке и Словеније, као и петнаестак православних словака на привременом раду у Аустрији.

Већи број верника се на Литургији причестио пречистим и животворним Тајнама Христовим.
Након Свете Литургије владика Артемије је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели слављеници: хорепископ Наум (у част Преподобног Наума, свог небеског заштитника), манастирско братство и овогодишњи домаћин славе Недељко Ристић и з Беча. За наредну годину за домаћина славе се пријавио брат Дане Гајановић из Визендорфа.

Архипастирском беседом присутно народу се обратио Владика Артемије:

„Благодат Светога Духа данас нас сабра, каже се у црквеној песми. И, заиста, на овоме светоме месту сабрала нас је благодат Духа Светога са разних страна, из целе Европе, из Србије, из Аустрије, из Словеније, из Словачке, из Немачке и са свих страна. Господ нас је сабрао овде данас да заједно прославимо оне који су нас прославили. Да прославимо све Србе светитеље, који су животом својим Богу угодили и које је Бог прославио. Данас, браћо и сестре, славе две Србије – Небеска и земаљска. И у Небеској Србији је данас велико славље, јер тамо сви светитељи Божији честитају Србима светитељима њихов дан и њихов празник. Па и ми овде на земљи прослављамо наше дивне праоце и оце, светитеље рода нашега, који су нам оставили пример живота, владања, рада и делања, како се Богу служи и како се душа спасава“ .

У наставку своје беседе владика је говорио о чудесном „риболову људских душа“ од стране простих рибара – Светих Апостола и најсветијим плодовима њиховог апостолског труда – Светитељима Божијим. Међу њима је владика посебно поменуо оне из рода нашег – све свете Србе:

„А није их мали број. Ми их по имену мало знамо. Помињу се у молитвама, у стихирама које смо певали јуче и данас. Али њих је много, много више, јер само њихова имена Господу су позната. Поред дивних светитеља које знамо Симеона Мироточивог, Светитеља Саве, Светог кнеза Лазара, Светог Николаја Жичког и Охридског, преподобнога Јустина Ћелијскога има још много и много светитеља из рода нашега који показују да је дрво српскога рода добро дрво јер рађа добре плодове. Колико и колико је светих мученика и новомученика из рода нашега било од пре Косова, на Косову и после Косова, преко Јадовна и Јасеновца до дана данашњега. Све су то слуге Божије које су животом својим и крвљу својом посведочили своју веру и љубав према Господу Христу. Они су засијали као звезде на духовном небу српскога народа. И ми гледамо те звезде као што морепловци гледају у звезду северњачу и преко ње се орјентишу на коју страну да усмере своје бродове. И ми имајући за звезде водиље ове наше дивне светитеље идемо за њима. Јер само ако идемо за њима можемо бити сигурни да идемо и за Господом Христом. Ако идемо за њима онда нећемо залутати. Јер они су свуда где има оних из рода нашега који их поштују. Они прате свакога Србина без обзира где се ми налазили у отаџбини, у расејању, у беломе свету. Сви они који се њих сећају и њих прослављају то су њихове вође, њихове путовође и треба да нам тако и остане. Ону веру коју су они држали и за коју су пострадали и животе своје дали да и ми држимо и одржимо ту веру. Без кварења, без новачења , без новотарија, без разних лажи и превара, без екуменизма и папизма. Да очувамо веру онако чисту као што су наши свети преци примили и нама у аманет оставили, да и ми ту веру оставимо у аманет нашој деци и омладини. Да би се име Божије и наши светитељи прослављали и на небу и на земљи до краја света и века“ – нагласио је владика.

После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све присутне. За време трпезе љубави приређен је пригодни програм од стране верника при катакомби а пажњу верног народа су том приликом привукле и пригодне беседе владике Наума и брата Милоја Стевановића из Чачка. Уследило је заједничко фотографисање владика, монаштва и верног народа, чиме је и завршена овогодишња прослава храмовне славе у манастиру Свих српских Светитеља у Гринбаху.

На крају рецимо и то да наша катакомба у Гринбаху поред утехе православним Србима из Аустрије, пружа утеху и православним Словацима на привременом раду у Аустрији. Браћа и сестре Словаци, њих петнаестак, задњих пар месеци, редовно посећује катакомбу у Гринбаху. Одвојили су се од својих архипастира и пастира због свејереси екуменизма. Приступили су распетој епархији свим срцем и у њој, како сами рекоше, „нашли утеху својим душама“. Колико је богољубље ове наше православне браће из Словачке показује чињеница да они сваког викенда превале пут од 300 км до катакомбе у Гринбаху, подносе не мали трошак боравка у мотелу у близини катакомбе и активно учествују у свим манастирским богослужењима током боравка у Гринбаху. Браћа и сестре из Словачке најављују још око 300 верника, њихових сународника, који ће, у скорије време, приступити распетој епархији, бежећи од богомрских екумениста.

Овај пример нас уверава да Бог не оставља без утехе оне који Му у Правој Вери служе и свим срцем Га траже. Како су само истините рече Господње: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвариће му се“ (Мт. 7, 7-8).

Уредништво

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на свечаној трпези.

Прочитајте транскрипт Говор Грешног Милоја на свечаној трпези.