Писмо Епископу Милутину

Православна Народна Хришћанска Заједница
Братство Св. краља Милутина
Ш а б а ц
Е-mail: bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs
телефон: 064/59 89 273

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО
ЕПИСКОП ВАЉЕВСКИ Г.Г. МИЛУТИН
ВАЉЕВО

Ваше Преосвештенство, благословите,

Јављамо Вам се поводом неуобичајеног дочека који је члановима нашег братства уприличен на дан прослављања Св. Јустина Ћелијског. Иако нас име Св. краља Милутина, по коме сте Ви добили име, а који је наш небески молитвеник и заштитник, повезује, ипак нисмо могли ни наслутити да ћемо својим присуством у Ћелијској светињи подстаћи њој потпуно неодговарајуће активности. Ни у најгорем кошмару присуство полиције нисмо слутили.

Надали смо се љубави, а дочекала нас је, благо речено, отворена одбојност и страх. „Када бисте били од свијета онда би свијет своје љубио, а како нисте од свијета него вас jа од свијета избрах, зато вас мрзи свијет“ (Јн 15, 19).

Дошли смо на извор живе воде, да се окрепимо на гробу нашег Св. Јустина Ћелијског, да се накупимо благодати и да се молитвом и песмом Св. Јустину обратимо. „Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо до вијека“ (Пс. 43, 8).

Кренусмо на пут жељни благослова, духовних поука, речи окрепљења и утехе, одазивајући се вековечном „Ходите децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем“ (Пс. 33, 11), а сусретосмо застрашивање у виду набилдованих момака-полицајаца у цивилу, који су помно пратили сваки наш покрет као да смо разбојници, а не верници. Кад је код гроба Св. Јустина, приликом ломљења колача, од наше стране поменуто најомраженије име код екумениста, владика Артемије, одмах спремни полицајци почеше да нас терају и прете хапшењем. Међутим, смиреност и одлучност да останемо поред гроба нашег Св. Јустина Ћелијског, збунила је полицајце (ко зна шта им је речено пре тога ко смо ми), и они су просто одустали од намере и задатка који су добили, да нас избаце из манастира. Још увек боли сећање на, не тако давна, времена када је полиција водила рачуна ко долази код Аве Јустина и чак је спречавала доласке, а данас „наши пастири“ ангажују полицију да то исто чине. „Сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу биће гоњени“ (II Тим. 3, 11).

И таман када смо се понадали да ћемо моћи запевати богомољачке песме, пошто су владике (они којима наше присуство смета) отишли у трпезарију, дочекало нас је још непријатније изненађење. На православном богослужењу непримерен начин, извесна лица у мантијама спечавала су нас у настојањима да певамо богомољачке песме. Кад год бисмо песму започели, они су почињали молитву. Понашање тих свештеника је било толико прозирно, да је и малој деци било јасно да њима није стало до молитве, него да спрече да се богомољачке песме чују. А то су оне песме које екуменисте до безумља доводе, јер се у њима ИСТИНА шири, а разобличава лаж јеретика.

Због таквих и сличних појава, између два светска рата, устао је у одбрану богомољаца Свети Николај Србски чувеним чланком у „Гласнику“: „Не одбацујте их! Старајте се да разумете богомољце. Уздржите се од бацања камена на њих, јер можете лако ударити Христа. Не одбацујте их да они вас не одбаце!“ Не желимо да се поредимо са Николајевим богомољцима, јер им нисмо достојни ни ремена на обући да свежемо, ипак нас са њима повезује једна огромна и неуништива љубав према ИСТИНИ. А та ИСТИНА, жалац је у месо свима чије се чврсто стајање у ЊОЈ од неког времена више не препознаје – за шта жалостан пример представља реакција Вашег колеге Атанасија на Благовести, који је покушао физички да се обрачуна са нама. Знатно већу жалост код нас је изазвало присуство полиције, која сигурно незвана није дошла у манастир.

„Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме ненавидник, од њега бих се сакрио. Него Ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој, С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божји ходисмо једнодушно“ (Пс. 54, 12-14). Радо се сећамо сусрета са вама, док сте још били Архимандрит у манастиру Каона и ваших дивних беседа и поука како треба бранити ИСТИНУ. Тада сте нас храбрили, упућивали како да истрајемо у борби за Православну веру против паписта и екумениста. Говорили како треба да оснивамо богомољачка братства како би били јачи у борби. Просто се дивили песмама нашег брата и подржавали га да даље пише песме у којима је он разобличавао екуменизам у тадашњој Шабачко-Ваљевској епархији. Па и касније када сте постали владика, ваше беседе и поуке су биле праве Светосавске. Сетите се само оне дивне беседе у Бранковини (пре неколико година), када сте храбро, јасно и гласно рекли ИСТИНУ за јеретике из Ватикана. Тај снимак који се може наћи на интернету свима радо препоручујемо. Шта би после тога? Ми од борбе за своју веру, за коју сте нам благослове дали, нисмо одустали и још одлучније понављамо речи Јосифа Вријенија: „Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимо и у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе!“

Опростите, часни владико, што не могавши да разумемо све што се догађа у Цркви Светога Саве, укључујући и Вашу епархију, свој неспокој делимо са Вама. Посебно не можемо да разумемо специјалне полицијске одреде за борбу против Православног Светосавског народа, који су већ постали ударна снага екумениста у већини епархија СПЦ. Како су се они обрели у Ваљевској епархији? Питамо се зашто је, до ове године, на народним саборима у Ћелијама било неколико хиљада људи, а ове године само неколико стотина. Народ није могуће ућуткати, јер знамо да би, у случају да се то догоди, камење проговорило, а онда тешко онима који се против ИСТИНЕ боре.

На крају подсећамо се и речи Светог Јустина Ћелијског, а које су одговор за ово што се догодило у Ћелијама на дан његово спомена: „Нема истине без љубави, ни љубави без истине“ .

Молимо се Господу, Пресветој Богомајци, Светоме Сави, Светом краљу Милутину, Светом Николају Србском, Светом Јустину Ћелијском и свим светитељима, да будете здрави и да непоколебљиво истрајете на служењу Богу и Роду.

Шабац
дана 08/21.06.2011. лета Господњег.
Целивајући вашу архијерејску десницу,

с љубављу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина