Подсећање: Протестни скуп у Липљану

ГЛАСНИК КиМ број 99, 28. фебруар 2002.

СВАКИ ДЕСЕТИ СРБИН НА МЕТИ

Косовска Митровица, 24. фебруара

У црквеном дворишту, у делу Липљана у коме живе Срби, данас је око хиљаду Срба одржало протестни скуп поводом прексиноћњег мучког убиства Љубице Ковачевић, која је од за сада непознатих албанских терориста смртно погођена. Како се данас на протесту чуло, а то су изнели говорници Драган Микарић, директор Основне школе „Браћа Аксић“, и Славко Јанићијевић, представник Срба из Липљана, од доласка војне и цивилне мисије на Космет у протекле две и по године само у липљанској општини убијено је 39 Срба. Покојна Љубица је девета жртва терористичких напада у самом Липљану.

Речено је такође да је за две и по године 680 кућа запаљено, а у самом граду је изгорело 35 српских кућа, док су у самом Липљану била 122 бомбашка напада. Физички је нападнуто 250 Срба тако да, с обзиром да у граду живи око 2000 Срба, испада, речено је данас, да је сваки десети Србин био на мети албанских екстремиста.

Иако се данас очекивао долазак Небојше Човића, председника Координационог центра за Косово и Метохију, коме су Срби из овог краја јуче упутили позив, данас су се представници Срба из овог краја поново обратили њему писмено, тражећи да „нешто предузме и иницира разговоре са представницима међународне заједнице како би им предочио трагичну ситуацију и живот Срба не само у овом делу Космета већ и на целој територији Косова и Метохије. Упућено је и писмо Кофију Анану, генералном секретару УН, у коме се тражи „да стриктно поштује резолуцију 1244 Савета безбедности“.

Данас су у Липљану, у делу у коме живе Срби, примећене јаче снаге Кфора, УН полиције али и специјалних одреда УН полиције као и косовске полицијске службе. Протест је протекао мирно, а око хиљаду грађана упутило се према локалном гробљу, где је у 14 часова сахрањена Љубица Ковачевић. Иначе, тело Љубице Ковачевић донето је синоћ из приштинске болнице нешто после 16 часова, али се још увек не знају детаљи обдукционог налаза.

Б. Радомировић

Синоћ у Липљану

ИЗ ЗАСЕДЕ УБИЈЕНА ЉУБИЦА КОВАЧЕВИЋ

Липљан, 23. фебруара

Синоћ нешто после 18 сати, у Улици Емина Дуракуа, где углавном живе Срби, недалеко од своје куће убијена је Љубица Ковачевић (58), док је њен муж Томислав срећом остао неповређен. На њих је, док су се враћали из посете, пуцано из заседе. Ватру су отворили Албанци сакривени иза контејнера који се налазио у близини места злочина.

Албанци које у овом граду ништа не дели од Срба цео дан су јуче шенлучили, прослављајући Курбан-бајрам.

Полиција УН синоћ је тело убијене Љубице Ковачевић пренела у приштинску болницу ради обдукције. Неколико стотина Срба окупило се синоћ у центру Липљана и протестовало, али је данас ситуација мирна.

Од доласка војне и цивилне мисије УН на Космет у липљанском крају у централном Космету догодило се више од сто терористичких аката, али до сада међународни представници нису открили ниједног починиоца и извели пред лице правде.

Ваља подсетити да нису откривени ни починиоци масакра у Старом Градском који се догодио августа 1999. године, када су албански терористи поубијали жетеоце на њиви, а њихова тела тек сутрадан пронашли војници Кфора унакажене у пшеници. Истражни органи су тада убрзо ухапсили неколико Албанаца за које се претпостављало да су актери злочина, али истражни судија Албанац у Окружном суду у Приштини убрзо је обуставио поступак са образложењем да нема довољно доказа за задржавање приведених у притвору. Тако се наставила уобичајена пракса да после злочина над Србима починиоци остану неоткривени и некажњени.

Пре две године Албанац је пред кућом „покосио“ 11-годишњег српског дечака аутомобилом, а двојица Албанаца су „голфом“ налетела на четворо дечака и девојчица и тешко их повредила, али су на срећу децу спасили лекари косовскомитровачке болнице.

У липљанској општини до доласка КФОР-а у селима Старо Градско, Ливађе, Доња и Горња Гуштерица, Лепина… живело је близу 16.000 Срба, а сада их има једва половина. Овај крај напустили су и Хрвати којих је само у Јањеву било близу 3.500.

Б. Радомировић

УНМИК ПОТВРДИО УБИСТВО

Приштина, 23. фебруара (Тањуг)

Представник за штампу цивилне мисије Уједињених нација на Косову Андреа Анђели потврдио је данас у Приштини да је синоћ у Липљану убијена Љубица Ковачевић из аутоматског оружја.

Он је прецизирао да су за сада непознати нападачи из аутоматског оружја пуцали на брачни пар Ковачевић, док се шетао улицом, и том приликом убили Љубицу, док је њен супруг остао неповређен.

„Пун шаржер је испаљен из аутоматског оружја на брачни пар“, казао је Анђели и додао да је Љубица Ковачевић више пута погођена, после чега је преминула у приштинској болници.

Како преноси агенција Асосијетед прес, полиција је у близини места напада пронашла пушку „АК-47“.

За сада нико није ухапшен, а полиција није коментарисала шта би могао да буде мотив овог убиства, наводи америчка агенција.

Косово и Метохија: деца и људска права

СА ПУШКОМ ПО ЗНАЊЕ

Само на Косову и Метохији, и нигде више на свету, ученици до школе и назад путују оклопним транспортерима, возилима са металним решеткама уз обавезну, до зуба наоружану пратњу страних војника. И то само српски ђаци. Већ трећу годину заредом.

Чињеница је да српски ђаци и пре доласка Кфора на Косово средином 1999. године нису имали потпуну слободу кретања, нарочито у срединама где је било већинско албанско становништво. Та ограниченост најелементарнијих људских права постоји и данас и поред присуства 45.000 војника из 39 земаља света у овој српској покрајини.

Сигурно је да данас, само на Косову и Метохији и нигде више у свету, и то само српски, ученици до школа и назад путују оклопним транспортерима, аутобусима са металним решеткама и другим превозним средствима и то уз обавезну до зуба наоружану пратњу страних војника. Сваки други начин путовања српских ученика, али и Срба уопште, ризичан је по живот. Тако већ трећу годину заредом. Ипак, најтежа су путовања српских школараца уз силно оружје до школа и назад.

Из Приштине сваког дана 36 српских основаца и средњошколаца путује уз пратњу шведских или британских војника до школа у Лапљем Селу, Чаглавици и Грачаници, десет километара далеко од Приштине. У Приштини од преко 20 школских објеката које су заузели Албанци, није могла да се организује настава за српске ученике. И Кфор и УНМИК нису желели да српски ученици буду у Приштини, из безбедносних разлога. Шпански војници обезбеђују превоз и пратњу српским ученицима у селима Бање и Суво Грло, на северу Метохије, у општини Србица. У Косовској Каменици сваког јутра руски војници стају на чело колоне од 130 српских основаца који из једног дела Каменице споредном улицом стижу до ОШ „Десанка Максимовић“ километар и по далеко. Тако и у повратку. Испред ове школе, док траје настава, стално дежурају четири руска војника. У исту школу, такође, уз пратњу руских војника, из околних српских села стиже аутобус и четрдесетак српских средњошколаца.

И док српски уценици у овој школи под будним надзором страних војника уче, на само двадесетак метара Албанци сасвим нормално долазе и одлазе из своје школе. У Обилићу, у централном Косову, жуто обојени школски аутобус са српским ученицима редовно прати велики оклопни транспортер норвешког дела Кфора кроз свих шест насеља овог градића где живе Срби.

ОШ „Бранко Радичевић“ у Обилићу је потпуно ограђена великим колутовима бодљикаве жице, а на прозорима школе су постављене металне дебеле решетке и метална мрежа због безбедности. Испред школе, док траје настава, стално дежурају норвешки војници са пушкама у рукама. За кратко, када ученици завршавају наставу у 12 и 30 испред школе се паркира аутобус, а војници блокирају саобраћај. За неколико минута ученици са наставницима уђу у аутобус који кружи Обилићем кроз она насеља у којима живи 500 преосталих Срба.

– Деца бар имају могућност да се друже у школи, јер им је код куће то ограничено. Ученици за време одмора не смеју да изађу ни у двориште јер их одмах гађају Албанци из околних улица.

Такође, и ученици који имају три часа дневно морају да чекају сваког дана до 12 и 30 када аутобус креће назад до кућа. И у таквим условима ученици постижу добар успех мада су у сталној напетости – каже наставница математике у ОШ „Бранко Радичевић“ у Обилићу, Слободанка Здравковић.

И у другим местима где живе Срби, у такозваним енклавама, настава је организована на сличан начин. Ученици, средњошколци из Бабиног Моста у општини Обилић, такође уз пратњу Кфора, долазе до школе у Прилужју и Племетини. Посебно је карактеристична ситуација са јединим српским основцем у јужном албанском делу Косовске Митровице, где живи више од 60.000 Албанаца. Сваког јутра три наоружана француска војника прате девојчицу шестог разреда од куће у јужном делу града до северног српског дела Митровице, где похађа наставу. У поподневним сатима три француска војника је сачекају испред источног моста у северном делу и прате до куће. Тако већ треће школске године заредом. Док француски војници ујутру прате девојчицу левом страном источног моста, истовремено из Бошњачке махале, из северног дела Митровице, у јужни део града албански ученици сасвим нормално одлазе у школу.

Из села Свињаре, у општини Косовска Митровица, грчки војници сваког дана прате групу од 10 српских средњошколаца у посебном минибусу, са металним решеткама, до школе у северном делу града. Минибус, испред и иза кога су мања оклопна возила грчког Кфора са пушкама у рукама, стално пролази кроз јужни албански део града где безбедност није баш на висини. О томе сведоче и улубљења на аутобусу од бачених каменица.

То је суморна косметска стварност без слободе кретања и безбедности Срба. За сада још нема одговора докле ће све то трајати.

 

Зоран Влашковић