Скривени духовни бисери Епархије рашко-призренске у егзилу (5)

Сила Божија се у немоћи показује – Чудо Господње у Сиринићкој Жупи (Штрпце – Косово и Метохија): Катакомба Светих Архангела на Брезовици

Катакомба Светог Саве у Жеровници код Звечана

Молитвеним заступништвом св. Јустина Ћелијског и св. Владике Николаја и светосавским благословом владике Артемија, катакомбни манастири ЕРП у егзилу се рађају и напредују чак и у тешкој ситуацији и веома неповољним околностима. Једна од наших светиња, за коју је мало ко веровао да ће у условима прогона и таквих притисака моћи да одоли и заживи у непријатељском шиптарском и екуменистичко-издајничком окружењу, свакако је манастир Светих Архангела на Брезовици који су својом тврдом вером, љубављу и истрајношћу основали монаси манастира светих Архангела код Призрена, остајући верни и одани вери Православној, СПЦ, роду српском, светом Сави, свим српским светитељима и свом духовном оцу епископу Артемију.

Пре неколико дана сам удостојен да са старешином манастира св. Јована Крститеља – протосинђелом Варсануфијем, старешином манастира св. Николаја – мати Саром и још неколицином браће и сестара посетим овај свети манастир и нашу братију на Брезовици – оце Бенедикта и Кирила и два брата искушеника. После свете литургије одслужене у капели светих Архангела у новом импресивном манастирском конаку (саграђеном љубављу, слогом и трудом о. Бенедикта, братије и верног народа Косова и Метохије и Сиринићке Жупе), вратили смо се у централну Србију пуни предивних утисака и благослова које смо понели из ове светиње која рађа плодове, храбро истрајава на бранику вере и отаџбине и светли светосавском светлошћу нашем страдалном народу на Косову и Метохији.

У повратку смо видели још једно чудо Божије и уверили се у изобилну милост Господњу, посетивши катакомбни манастир светог Саве у Жеровници (општина Звечан – Косовско-митровачки округ) који је луча Српске Цркве на северу Косова. И ова светиња је био изложена великим притисцима и застрашивањима, а недавно је манастир преживео два напада молотовљевим коктелима и пожар. У овој катакомби, старањем и трудом настојатеља о. Евтимија, у току је изградња прелепог храма Светитеља Саве који ће бити брод спасења и мирна духовна лука српском народу северног Косова и шире. И овај свети храм се гради трудом, жртвом, вером и љубављу верног народа српског са тих освештаних простора, који су препознали и избегли замке нечастивих екумениста и новотараца и који желе да остану и опстану на светосавском путу СПЦ – ЕРП у егзилу. Они са вером у Бога истрајавају тамо где је најтеже али где је и највећа благодат Божија – на светом Косову и Метохији: “Сила се Божија у немоћи показује“ (2 Кор. 12,9).

Пред вама је кратак текст/извештај протосинђела Бенедикта, који сведочи из прве руке о настанку и делатности наше катакомбе светих Архангела на Брезовици.

Архимандрит Пантелејмон

5.9.2016.

“Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове.

Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!“ 

(Мт. 10,1)

Настанак катакомбе

У понедељак 27.децембра 2010. године, са благословом епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу г. Артемија, основана је катакомба Светих Архангела на Брезовици. Братство ове катакомбе сачињавало је братство манастира Светих Архангела код Призрена, које је протерано заједно са свим монаштвом које је остало верно свом оцу и епископу Артемију, након његове безаконе смене.

Настанак катакомбе и њена делатност (тада у Штрпцу), далеко од тога да је повратила канонски поредак у епархију рашко-призренску, одакле је протеран и безаконо смењен њен канонски епископ. Али је вољом Божијом на једном делу канонске јурисдикције преосвећеног Артемија; помињањем њеног канонског предстојатеља и епископа, као архипастира; изливена милост Божија, на житеље Сиринићке Жупе, те је верницима у Сиринићкој Жупи омогућено да се по својој вољи и жељи, неограничено напајају на извору православља и светоотачког предања, како су то чинили и раније – пре узурпације трона епахије рашко-призренске и косовско-метохијске од викарног епископа и игумана дечанског Теодосија и његових помагача у тадашњем Синоду СПЦ.

Делатност катакомбе

Од првих дана у катакомби су отпочела редовна богослужења и свакодневна Литургија. Осим редовних богослужења, братија је по жељи верника, којих је у почетку било веома мало (због упућиваних претњи од парохијских свештеника, директора школа, и свих јавних предузећа, као и претњи отказом онима који долазе у катакомбу), објашњавала све о тренутној ситуацији унутар СПЦ, као и о смени епископа Артемија и узурпацији епархијског трона од горе поменутих. Многи су долазили да се распитују о томе: ко смо, шта смо, шта ту радимо и слично. Имало је оних који су долазили добронамерно и желећи да се упознају са ситуацијом из прве руке, а имало је и свакаквих провокатора, посланих од “парохијских“ свештеника да провоцирају.

Ови провокатори би долазили једном или највише два пута, док би они чистог срца, добронамерни и забринути, долазили редовно чак и на службе; па би увидевши о чему се заиста ради, своје духовне обавезе настављали под духовним руководством братије из катакомбе. Свакако, највише значаја се свакодневно придавало и придаје и данас, очувању православне вере и исповедању Православља, као јединог спасоносног начина живота у овом свету, преданог нам од Самог Господа Исуса Христа, као и преко светих апостола и великих учитеља наше Свете Цркве.

Пресељење

Живот и духовна делатност катакомбе у Штрпцу толико је засметала нечастивом и његовим слугама – господарима овог пролазног света, и оданим служитељима кнеза таме, да се против братства подигла сва нечиста сила од: америчке канцеларије у Приштини, шиптарских марионета у самом Штрпцу (иначе Срба по националности), чланова синода СПЦ, свештеника епархије оданих узурпатору Теодосију па до министра за Косово и Метохију у тадашњој Влади Републике Србије, Горана Богдановића са његовим помоћницима, толико да су и сами домаћини који су били изложени великом притиску, ради свог мира и мира у својој породици морали да откажу гостопримство братији и замолили су их да пронађу друго место за живот, у року од две недеље.

Братство је врло брзо помоћу Божијом, а по савету и препоруци једног верника, пронашло скромну кућу на Брезовици (где и данас привремено борави) где се сместило и наставило са својим пређашњим активностима.

Изградња конака

Због повећања броја верника, и утврђивања саме катакомбе у Сиринићкој Жупи, схвативши да је начин привременог боравка у изнајмљеним кућама веома несигуран, братство је са благословом епископа Артемија, започело изградњу конака у селу Готовуша, на имању које им је једна побожна породица поклонила.Конак је зидан уз не мало потешкоћа и проблема, за које су се горе поменуте структуре потрудиле.

Прво је сазидан подрум са првом плочом у 2011. години, да би две године касније у јесен 2013.године објекат био покривен скроз. Тренутно се ради на прикупљању средстава и организовању помоћи ради отпочињања унутрашњих радова, како би братство имало основне животне услове за усељење у објекат, и његовог стављања у функцију за коју је и зидан.

Јануар 2016.г

Данас у Сиринићкој Жупи, остао је веома мали број људи који братство катакомбе називају: секташима, расколницима и слично. Многи су схватили или се труде да схвате позадину смене и блаћења епиксопа Артемија, и његових монаха. Братство катакомбе светих Архангела од почетка свог живота у Сиринићкој Жупи па до данас, ни у једном тренутку се није уплашило претњи које су им преношене и пласиране како би их нечастиви застрашио и натерао да напусте дело Божије на које су послани од стране свог Епископа и духовника, а преко њега од Самог Господа Христа, коме су њихове душе предане од ступања у манастир.

Свет се бори за душу свакога човека, али се плаши одлучних и смелих који тврдо верују Христовим речима: “У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16,33).

Брезовица, Настојатељ манастира,

Протосинђел Бенедикт

17.1.2016