ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Свети велики цареви и равноапостоли
КОНСТАНТИН и ЈЕЛЕНА
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла
(Зачало 200 – Гл. 1, ст. 11-19)
У дане оне Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам о себи. Онда Павле подигавши руку, поче своју одбрану: Сматрам себе срећним, царе Агрипа, што ћу се данас пред тобом бранити од свега за што ме оптужују Јудеји. Особито што ти познајеш све јудејске обичаје и спорове. Зато те молим да ме стрпљиво сасушаш. Моје, дакле, живљење од младости, које је од почетка било међу народом мојим у Јерусалиму, знају сви Јудеји, који ме знају од раније, ако хоће посведочити, да по најстрожијој струји наше вере живљах као фарисеј. И тако идући у Дамаск са овлашћењем и наређењем од првосвештеника, у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчанога која обасја мене и оне што иђаху са мном. А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се! А ја рекох: Ко си ти, Господе? А он рече: Ја сам Исус којега ти гониш. Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те поставим за служитеља и сведока овоме што си видео и што ћу ти показати. Избављајући те од народа јудејскога и од незнабожаца у које те ја шаљем, да им отвориш очи да се од таме обрате светлости и од власти сатанине Богу, да вером у мене приме опроштење грехова и удео са освећенима. Зато, царе Агрипа, ја не бејах непокоран небеском виђењу; него најпре онима у Дамаску и у Јерусалиму, затим по свој земљи јудејској и незнабошцима проповедах да се покају и да се обрате Богу чинећи дела достојна покајања.
