Дневни Апостол

ЧЕТВРТАК ЧЕТВРТИ по Духовдану

Читање из Посланице Римљанима светог апостола Павла

(Зачало 106 – Гл. 11, ст. 13-24)

 

Браћо, говорим вама незнабошцима; пошто сам ја апостол незнабожаца, хвалим служење своје, не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих. Јер ако је одбацивање њихово помирење свијету, шта би било примање – ако не оживљење из мртвих? Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране. Ако ли се неке гране одломише. и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих и постао заједничар коријена и сокова маслинових. Не преузноси се над гранама; ако се пак узносиш. не носиш ти коријен него коријен тебе. Рећи ћеш, дакле: Одломише се гране, да се ја прицијепим. Добро! Невјеровањем се одломише, а ти вјером стојиш. Не поноси се, него се бој. Јер кад Бог природне гране не поштедје, неће можда ни тебе поштедјети. Види,дакле, доброту и строгост Божију: на онима што отпадоше строгост, а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсјечен. А и они, ако не остану у невјеровању, биће прицијепљени, јер је Бог моћан да их опет прицијепи. Јер кад си ти одсјечен од маслине, по природи дивље, и прицијепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се прије, ови који су по природи, прицијепити на своју маслину?