Екскурзија за децу при епархији Рашко-призренској у егзилу

Милошћу Господњом и благословом преосвећеног Епископа Ксенофонта, у периоду 17-18. јула организована је дводневна екскурзија за децу из Епархије рашко призренске у егзилу. Иако је интересовање било огромно, на прву организовану екскурзију, одлучено је да пође око 60-ак деце, узраста 4-15 година, а са подручја парохија Кулске, Сурдучке и Барајевске.

На овом кратком, али лепом путовању препуном активности, деца су имала прилику не само да посете неке од наших најдивнијих катакомби већ и лепу прилику да се друже са нашим владиком, игуманима, монаштвом. Да виде и осете дух наших манастира и монаштва у једној свакодневној, обичној и неформалној атмосфери; да виде неке нове пределе и природне лепоте наше земље. А оно што је посебно битно – имали су прилику да се друже са православним вршњацима и тиме стекну искрена духовна пријатељства.

Управо у томе је и био главни циљ ове екскурзије – духовна корист за нашу дечицу. Али не само кроз посету нашим манастирима, већ управо и кроз дружење, односно градњу пријатељстава са вршњацима истог духа. Но, не само православног духа у општем смислу, већ оног посебног типа и облика – православног духа који се негује унутар Епархије рашко-призренске у егзилу.

Првога дана деца су посетила катакомбни манастир Пресвете Богородице Тројеручице у селу Мушвете где их је дочекао предстојатељ наше Епархије, преосвећени Владика Ксенофонт. Своју простосрдачност и гостољубље владика је, између осталог, показао тиме што је и цео дан провеo у дружењу са децом. Тако су, после обиласка манастира и пригодног окрепљења, сви заједно отишли у обилазак оближње Стопића пећине и на вожњу Златиборском гондолом.

Рано ујутру следећега дана, како и доликује једној екскурзији православног формата, деца су присуствовала Светој Литургији у поменутом манастиру. Литургију је служио преосвећени владика Ксенофонт а нека од дечице су се и причестили пречистим и животворним Тајнама Христовим.

Са пуно лепих утисака и осмеха, сећањима на целодневно дружење са владиком, деца су кренула према селу Леушићи и манастиру Светог Преображења Господњег, а одатле у Лелић и манастир Нову Никеју. У оба манастира дочекани су од, видно радосних због њиховог доласка, игуманије Варваре и архимандрита Варнаве.

Певали су се тропари, духовне и родољубиве песмице, размењени поклони, али и вредне духовне поуке од стране игумана ових светих обитељи. Као и мати Варвара, и отац Варнава посебно је се осврнуо на речи Светога писма које нас позивају да сви треба да будемо као деца. Но, с обзиром да је он сâм провео године покрај владике Артемија, отац је деци пренео и своје запажање да је сâм владика Артемије, поготову у годинама пред упокојење, по свему више личио на једно невино дете, него на годинама и бригама оптерећеног старца. Тиме је упутио позив и настројење да и сви ми будемо као деца, а изнад свега – послушна деца.

И још је, са великом радошћу, посебно истакао да је ово прва организована дечија екскурзија која је посетила манастир Нову Никеју. Тиме су, и отац Варнава и мати Варвара, изразили наду да ће организација дечијих екскурзија ипак постати редовна активност наше епархије на радост свих нас.

Већ на измаку дана, уследило је заједничко фотографисање пред гробом Светог владике и на самом растанку веома упечатљиво певање 60 дечијих гласова песме „Са Косова зора свиће“.

Благословени овим дивним боравком у манастиру Нове Никеје деца су пре поласка за Београд и Нови Сад свратила и у манастир Лелић ради поклоњења моштима Светог владике Николаја Велимировића. Након отпојаног тропара и заједничког фотографисања пред храмом, деца су пуног срца кренула из овог, заиста Божијег села, својим кућама. Услед недостатка времена није се могло отићи и у манастир Ћелије, али се надамо да ће и то следеће године бити уприличено.

Да ли је екскурзија била успешна или не, на крају најбоље сведоче сама деца, који су сви до једнога веома бурно исказали жељу да се ова екскурзија што пре понови, уз детиње искрене речи: „оче ово је најбоља екскурзија на којој смо икада били!“

Нека Господ помогне да им заиста и ова, и свака друга екскурзија по нашим манастирима, увек буде искрено најбоља. Јер, докле год наша деца епитет „најбољег“ буду давала духовном искуству, заиста – има наде за све нас.

јереј Славен Стевановић