БОГОСЛУЖЕЊА

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Празнику Благовести Пресвете Богородице посвећен је женски манастир ЕРП у егзилу у Крћевцу код Тополе. Манастир још увек нема услове за литургијску прославу храмовне славе те је и ове године слава скромно прослављена чином резања славског колача и благосиљања жита и трпезом љубави.

Велики хришћански празник Благовести свечано је прослављен у манастиру Нова Никеја у Лелићу Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење:   

Пета недеља Часнога поста посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју небеску заштитницу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 6. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

Унедељу о блудном сину, 16. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт служио је Свету  Архијерејску  Литургију у манастиру Светих српских светитеља у Гринбагу (Аустрија) уз саслужење настојатеља манадтира протосинђела Димитрија (Ђоковића). Литургији је присуствовало око 80 верника из Беча и околине.

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење настојатеља манастира протосинђела Димитрија (Ђоковића). Литургији је присуствовало око 35 верника из Беча и околине.

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.