БОГОСЛУЖЕЊА

Стихови:
Уторник највећи девојака десет носи.
Победу које носе неумитног Владике.

У свети и Велики Уторник вршимо успомену приче о десет девојака. Јер такве приче, узлазећи Господ у Јерусалим, идући на страдање, говораше својим ученицима; а има и прича које је и Јеврејима упућивао.

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

 

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

Пета недеља Часнога поста – Глувна посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју небеску заштитницу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 2. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски

У понедељак четврте недеље поста, на дан спомена Преподобног Бенедикта Нурсијског, 27. марта ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Светог архангела Гаврила у Готовуши уз саслужење протосинђела Бенедикта (Прерадовића), протосинђела Варсануфија (Стошића) и јерођакона Георгија (Радојичића).

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

 

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

У Недељу месопусну, 19. фебруара ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у парохијском храму Светог Николаја Жичког у Црквенцу уз саслужење јереја Ивице Тасића и јерођакона Георгија (Радојичића). Ово је била прва Архијерејска Литургија у овом новооснованом парохијском храму.

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење протосинђела Димитрија (Ђоковића), протосинђела Јова (Кадила) и јерођакона Георгија (Радојичића).

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.