БОГОСЛУЖЕЊА

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

У понедељак 26. јануар (8. новембра) у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама Светом Архијерејском Литургијом свечано је прослављен спомен Преподобних Ксенофонта и Марије. Дивни угодник Божији Преподобни Ксенофонт небески је заштитник Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта.

Великог светилника Цркве Божије и великог поборника Православља, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима.

У Недељу 34. по Духовдану, 18/31. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење протосинђела Јована (Узелца), јереја Ивице Тасића и јерођакона Георгија (Радојичића).

Поводом храмовне славе, Преподобног Антонија Великог, 17/30. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Темској код Пирота Свету Архијерејску Литургију уз саслужење

Небо српске историје украшено је многим светлим звездама – светитељима из рода нашег. Међу њима најсјајнијом и најлепшом светлошћу блиста свети отац наш Сава. Све што је свето и честито у роду нашем одсјај је његове светитељске светлости. Ту светлост је он примио од Сунца Правде – Господа Христа.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

У Недељу по Богојављењу, 11/24. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима,

На бденију, уочи Недеље 33. по Духовдану, 10/23. јануара, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Давида (Милаковића).