Домаћи

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог. Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЈОВАНУ ПРЕТЕЧИ

Марко 1, 1-8. Зач. 1.

Нема праве мудрости без љубави, нити праве љубави без мудрости. Мудрост без љубави је мудрост змијска, себична и отровна; љубав без мудрости провала облака онда када засушена земља очекује благу кишу.

Данас је Недеља, Света Недеља хришћана пре Христа. Света Недеља Светих хришћана пре доласка Господа Христа у овај свет. Они живели у далеким надама, у паклу смрти и греха, велики Праведници: Свети Аврам, Свети Исак, Свети Пророци Исаија и Јеремија, велики Свети Цареви: Давид, велики славни Првосвештеници: Самуило, Арон.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА

Лука 14, 16-24. Зач. 76.

Бог жели да човек верује у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

Бог жели да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЛЕЊУ ДЕСЕТ ГУБАВИХ

Лука 17, 12-20. Зач. 85.

Научимо се на малим стварима, ако не можемо одмах да схватимо велике ствари.

Ако не можемо да схватимо како Бог гледа и види све људе, погледајмо како сунце сија и обасјава све ствари на земљи.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЗГРЧЕНОМ ТЕЛУ И ЗГРЧЕНИМ ДУШАМА

Лука 13, 10-17. Зач. 71.

Господ Исус Христос посетио је земљу у сили и смирењу, да научи људе богољубљу и човекољубљу.

Људи су безсилни сами по себи; богољубље их налева силом. Људи су охоли сами по себи; човекољубље их испуњава смирењем.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О МНОГИМ БРИГАМА И О ИЗНЕНАДНОЈ СМРТИ

Лука 12, 16-21. Зач. 66.

Господ Исус Христос дошао је међу људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болезања душе људске.

Краде ли син од оца? Не; него слуга краде од господара. Онога часа када се Адамов синовски дух превратио у слугарски дух, његова се рука пружила ка забрањеном плоду.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О МИЛОСТИВОМ САМАРЈАНИНУ

Лука 10, 25-37. Зач. 53.

Господ Исус Христос дошао је да промени мере и судове људске.

Људи су мерили природу саму собом. И мера је била погрешна.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛИ БОЖИЈОЈ И ВЕРИ ЧОВЕЧЈОЈ

Лука 8, 41-56. Зач. 39.

Кад сјајно сунце обасја камен, камен почне сијати.

Кад се незапаљена свећа дотакне пламена, и она почне горети.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА

Лука 8, 26-39; Зач. 38.

У чинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!