ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ШЕСТА

Јеванђеље о разделењу стада у присуству Пастира

Јов. 12, 1-18. Зач. 41.

Ко доноси радост дому једном? Добар гост.

Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

БЛАГОВЕСТИ

Јеванђеље арханђела Гаврила

Лука, 1, 24-28. Зач. 3.

Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.

Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ПЕТА

Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега

Марко, 10, 32-45. Зач. 47.

Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.

У наредном прилогу доносимо предавање јеромонаха Артемија (Радосављевића) одржано у Београду на Трибини теолога дана 9. децембра 1963. године пред студентима теологије. Текст је преузет из књиге Епископа Артемија „Истина – Пут – Живот“ (Зборник студентских радова, Београд, 2018.).

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ЧЕТВРТА

Јеванђеље о немоћи неверовања и моћи вере

Марко 9, 17-31. Зач. 40.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.

У овој књизи се налазе беседе и поуке Светог Јована Кронштатског изречене у дане Великог поста. Тачније од Недеље митара и фарисеја па све до Томине недеље. У њима светитељ на веома лак и сажет начин износи суштину еванђелских порука из еванђеља која се читају у овом периоду покајања.

Јер је ријеч о Крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. (1.Кор. 1. 18)

Света Црква нам у трећу недељу Великог поста – Крстопоклону, ради поклоњења, укрепљења у подвигу поста и освећења, износи часни и животворни Крст Господњи. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ТРЕЋА

Јеванђеље о крсту и спасењу душе

Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2004, ВАНРЕДНИ БРОЈ

Овај потресни извештај који је написан на основу низа непосредних сведочења очевидаца само су један скромни покушај да се прикаже стравична слика погрома који ће остати упамћен као један од најбестијалнијих покушаја да се уништи један народ, његова култура и његови духовни споменици, не у времену рата, већ у присуству 18.000 војника НАТО савеза и под протекторатом Мисије УН.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2004, ВАНРЕДНИ БРОЈ

Скоро пет година након доласка Мисије ОУН и КФОР-а на Косово и Метохију и континуираног процеса етничке дискриминације и напада на српско православно становништво и његове светиње, албански екстремисти организовали су и извршили од 17. до 19.