ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1999, БРОЈ 2 (26), СТРАНЕ 49-51

– СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ –

Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању је једна реченица и, можда, један безизлаз.

Катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у Рготини код Бора посвећена је  светим мученицима и бесребреницима Козми и Дамјану. На дан када Света Црква прославља ове дивне угоднике Божје из трећег века, 1/14. јула, катакомба је свечано прославила своју прву храмовну славу. Претходних година празник светих бесребреника Козме и Дамјана прослављан је у најмањој катакомби епархије у Бору. 

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан, традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима на планини Рајац. Свету Архијерејску Литургију поводом овог највећег светитељског празника служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу је женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Манастир своју храмовну славу прославља заједно са празником Рођења светог Јована Крститеља-Ивањданом, 24. јуна/7. јула. 

ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Велико светило Цркве Божије и равноапостолног просветитеља словенских народа, Преподобног Наума Охридског, Света Црква прославља 20. јуна/3. јула. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума.

У наредном прилогу доносимо предавање Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума на тему  „Видовдан у српском народу, некад и сад“. Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

У наредном прилогу доносимо предавање Саше Касаловића из Зупча код Зубиног Потока на тему  „Видовдан међу Србима на КиМ почетком 21. века“. Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

Косово и Видовдан су централни догађаји наше историје и увек су имали пресудну улогу у историји и култури српског народа. Они су симболи нашег опредељењa за духовно и вечно у односу на земаљско и пролазно. На Косову су Свети Кнез Лазар и косовски мученици положили своје животе за Крст часни и слободу златну, за Господа Христа.