ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице у селу Прањани (код Равне Горе)

Када из Чачка кренете према Гојној Гори после петнаест километара долазите до прелепог српског планинског села Прањани. Катрићи су засеок овога села кога, у наше време, освећује и додатно краси нови духовни бисер нашег народа – катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице.

Зато, ако ово сачувате, бићете блажени ви
који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти.
Свети Сава, Беседа о правој вери

Страшна је актуелна појава распадања српског националног бића у државном и политичком смислу, под ударом нечастивих сила и слугу истих. Оно што је од овога ипак страшније, јесте удар на саму душу нашег народа, тј.

Страх животу каља образ често. –
Јунаштво је цар зла свакојега.

Горски Вијенац
„О јунаштву хоћу да вам говорим, драга браћо. Ако игде приличи говорити о јунаштву, приличи то у месту, где је живео Карађорђе. И ако је икад у Србији после Карађорђа било време говорити о јунаштву, то је време данас.“

Гора Кармил, била је главно место служења лажном богу Ваалу у време старозаветно у Израиљском царству. После три ипо године од почетка суше, када је небо по молитви св. пророка Илије било над Израиљем затворено, пророк Илија је призвао цара израиљског Ахава, народ и жречеве лажног бога Ваала на гори Кармил.

20/2. августа Света Црква слави Светог прока Илију Тесвићанина (Илиндан). Овом дивном угоднику Божијем, старозаветном пророку који је са телом узнет на небо у огњеним колима са огњеним коњима, посвећена је капела епархије у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке.

Ова капела се налази у дому Милорада Кнежевића и у њој се Света Литургија служи од 1946.

Поводом двадесетогодишњице прогона и страдања наших сународника из Хрватске и Републике Српске Крајине у злочиначкој геноцидној акцији „Олуја“ налажемо да се у свим манастирима и катакомбама, где год је то могуће, изврши парастос невино пострадалим жртвама у среду 5. августа 2015. године са почетком у 12:00 часова.

Дана 17/30. јула, када Света Црква слави Свету великомученицу Марину, у истоименом манастиру у Дудовици свечано је прослављена храмовна слава.

У недељу 13/26. јула, на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, катакомба Светих Архангела на Брезовици свечано је прославила своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију тим поводом у катакомби је служио хорепископ старорашки и лознички Г. Николај уз саслуживање протосинђела Наума, јеромонаха Дамјана и јерођакона Партенија. Ово је била уједно и прва Архијерејска Литургија у овој малој катакомби.

У недељу 13/26. јула, на празник Саборa Светог Архангела Гаврила, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона епархије.

На Светој Литургији је Владика Артемије у чин јерођакона рукоположио монаха Никодима Малешевића, сабрата манастира Свете Тројице у Кули.

Тројеручица је, према предању, исцелила десну руку светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима, жестоко борио против иконобораца, међутим, био је оклеветан и затим неправедно и сурово кажњен.

Недавно је у манастиру Св. Јустина Ћелијског у Барајеву, у кутији за прилоге, пронађен листић са руком исписаном песмом под називом „У прогонству“. Аутор се није потписао, али је на месту потписа написао: „Из главе цијела народа“. На крају је и молитвено додао:  

„Нека ова песма нађе пут до нашег вољеног владике Артемија, који ће, ако буде воља Божија, благословити њено певање по катакомбама.

У наредном прилогу доносимо чланак новинарке Ј. Тасић под насловом „Поново успоставити канонски поредак“, објављен у дневном листу „Данас“ 20. јула текуће године. У поменутом чланку Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Г. Артемије даје важне одговоре на питања везана за недавно објављено обраћање под називом „Нека се зна“.