Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8, 34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.
Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима.
Један је од дванаест великих апостола. Његовом сумњом у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: Пружи руку швоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима св. Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.
И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.
Прича о талантима наводи на мисао да је овај живот време тргoвине. Треба, дакле, да пожуримо како бисмо искористили време, као што на тргу свако жури да прода оно што може. Чак и онај ко изнесе опанке или лику не седи скрштених руку, него се труди да привуче купце како би своју робу продао, а затим купио што му је нужно.
Овога дана празнују cе два догађаја у вези cа чаcним Крcтом Хриcтовим: прво проналазак чаcног Крcта на Голготи, и друго повратак чаcног Крcта из Перcије опет у Јеруcалим. Обилазећи Свету Земљу cв. царица Јелена намиcли да потражи чаcни Крcт Хриcтов. Неки cтарац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде меcто где cе Крcт нахођаше, па приcиљен од царице изјави, да је Крcт закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан.
Света Дjева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника.
Гле, данас ми славимо Српске Светитеље, сведоке овог Светог Еванђеља Христовог. Дивни Светитељи наши, од Светога Саве до данашњега дана, сви се они одазваше позиву Господа Христа: „Хајдете, Царство Небеско је Готово, дошло је, уђите у њега“. И дивни Светитељи Српски уђоше у њега да би и нас, све Србе, повели у то чудесно, у то беспрекидно славље Господње.
Марија је добар део изабрала (Лк. 10, 42). Успење Мајке Божије представља добар крај тога избора. Сам Спаситељ је при Њеном успењу у своје руке примио њену душу. Тога су се удостојили и многи свети. У разним облицима и степенима, исто доживљавају и сви који изабирају добар део.
Удружење „Срби на окуп“ вас позива на свечану академију под називом „У СЛАВУ СРПСКИХ ЈУНАКА“ која ће се одржати у недељу 14. септембра 2014. године у сали „Палас Шумадија“, улица Тургењева 5, Баново Брдо, Београд, са почетком у 18.00 часова.
Академија се организује с благословом Епископа рашко-призренског и косовко-метохијског у егзилу, господина Артемија а у част обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата, као скромни допринос сећању на наше славне, неустрашиве, храбре и достојанствене претке.
КАКО ЕПИСКОП ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ ПРЕТВАРА У ЛИЧНУ ИНФОРМАТИВНУ СЛУЖБУ И ОДБОР ЗА ДОЧЕК РИМСКОГ ПАПЕ
Средином августа месеца текуће године, портпарол Српске православне цркве, епископ бачки Иринеј, написао је два саопштења поводом иступа у јавност бискупа зрењанинског Ладислава Немета, у којима износи детаље везане за дуго најављивану посету римског папе Србији.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
