„Рече Господ: човек неки беше богат, који се облачаше у скерлет и свилу, и весељаше се сваки дан сјајно. А бејаше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав. И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатога; но и пси долажаху и лизаху гној његов.
„Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св.
„Изиђе сејач да сеје семе своје. Колико прост толико и свечан почетак! То јест: дође време сејању, мразеви и снегови су приготовили земљу, орачи су узорали, пролеће је наступило, и – сејач изиђе да сеје. Изиђе сејач из дома свога, на њиву своју, да сеје семе своје – не туђе но своје.
Попут лопова или некога са злом намером, под окриљем ноћи између 24. и 25. октобра, „храбри ревнитељи“ су по ко зна који пут оштетили путоказе Светосавске Катакомбе у Жеровници.
Који је то степен мржње, према прогнанима из Рашко-Призренске епархије, да може толико да помрачи ум да би се дрзнуо да црним спрејем префарба име Светога Саве?
„Христос је дошао да растера један прастари страх људи, но и да донесе један нови страх за оне који греше. Стари страх људи јесте страх од телесне смрти; нови страх треба да буде страх од душевне смрти; и овај страх Христос је обновио и појачао. У страху од телесне смрти људи призивају сав овај свет у помоћ; утврђују се у овоме свету, шире се у овоме свету; грабе овај свет, да би само осигурали што дужи опстанак свога тела, што дужи и што безболнији.
„Свети Апостол Тома беше један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
Време као незаустављиви и немилосрдни судија самим својим протоком оставља дубоке трагове. Трагове које чак ни оно само не може избрисати. Трагове које морамо читати, разумети и из њих поуке стицати.
Двадесети век је век ослобођења и век Распећа СРБскога народа. Век СРБског духовног ваздизања и васкресења и век суноврата и духовног потонућа.
„Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.
Недавно је објављена књига „Старац Пајсије Светогорац (1924-1994) – сведочанства поклоника“, том 2, издање Αγιοτόκος Καπαδοκία, Солун 2012.
На страни 55. налази се веома занимљиво и важно сведочанство протопрезвитера Георгија Металиноса, професора емеритуса Универзитета у Атини.
„Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.
Током боравка у Бечу септембра 2010. године, у пратњи Патријарха Иринеја налазио се и Јован Вранишковски, који је, као што је познато, постављен на чело ПОА.
Посета Патријарха Иринеја са делегацијом Бечу, о којој је већ доста писано, и која је на површину изнела многе ствари, била је карактеристична и по учествовању на миси заједно са јеретицима, тј.
Сећамо ли се Матавуљевог Пилипенде
Кад год чујем наша свештена лица да похвално говоре о свејереси званој екуменизам, сетим се Матавуљеве приче „Пилипенда“ и њених јунака – богобојажљивих сиромаха, Пилипа Баклине и жене му Јеле. Њихов тадашњи положај (1843) у горњој Далмацији могао би да се упореди са садашњим положајем српског народа.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
