Видовдан је у историји српској вододелница и мерило.
Он дели нашу историју на догађаје „пре Косова“
и на догађаје „после Косова“…
Видовдан је зенит над нашим главама,
али и темељ под нашим ногама.
Видовдан је заиста Видов дан,
када се јасно види и сагледава
„ко је вера, а ко је невера“.
Што тражите живога међу мртвима? (Лк. 24,5)
Овим речима обраћа се Анђео господњи женама Мироносицама које су ушле у Христов гроб тражећи тело Христово да га помажу мирисима и питањем им наговештава најрадоснију вест која се чула на земљи од постања света – вест о васкрсењу Христовом.
Трећу недељу по Духовдану, на празник Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светога Јустина Ћелијског у Барајеву.
Епископу су саслуживали протосинђел Варнава, протосинђел Наум, и протосинђел Иринеј, јеромонаси: Максим, Јован и Хризостом као и јерођакони Дамјан и Паладије, ђакон Жељко и свештеник Жељко.
На празник Светог Петра Коришког, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Лозници у цркви посвећеној Светом Николи. Епископу су саслуживали бројни свештеномонаси, и свештенођакони из Епархије у Егзилу.
Друга недеља по Духовдану на празник Светих Мироносица Марије и Марте, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима, уз саслуживање шест свештеномонаха, и три свештенођакона.
На празник Преподобног Јустина Ћелијског, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у Барајеву, уз саслуживање више свештеномонаха и свештенођакона из Епархије.
На празник Преподобног Јустина Ћелијског дана 01/14 јуна ове 2012. године, у манастиру Ћелије код Ваљева, приређен је пред невеликим бројем верника до сада невиђени сценарио. Митрополит Амфилохије на гробу светога Старца одржао је дубоко патетично слово.
Почео је са сузама, као што би почео своју исповест сваки искрено покајани грешник: „Аво!
У Нишу је недавно подигнут споменик светом Константину Великом, Римском императору и оснивачу Цариграда – Константинопоља. Захваљујући њему 313. године дата је слобода свим верама у Римском Царству, те су тако и Хришћани постали слободни, вера у Христа постала је дозвољена и законита, а гоњења против Хришћана су престала.
Недавни интервју Владике Артемија изазвао је без сумње велико интересовање. То се да закључити и по броју реакција као и питања која стижу на адресу Редакције.
Не ретко се, међутим, постављају питања која свој одговор већ имају у интервјуу. Као да би се хтело, често, на сваки начин, доћи до става или одговора који би користио, послужио неким нашим ставовима, био у складу са неким нашим амбицијама, намерама… Зато као да се понекад покушава да се из интервјуа извуче и оно што у њему не пише, да се у њему нађе и оно што не подразумева.
Проблеми са манастиром Високи Дечани почели су још од (раних) 90-их. Тзв. елитизам дела монаштва у СПЦ, односно манастира Дечани, био је приметан, о томе су поједини новинари правили и новинске чланке у то време. Наравно да је то било нездраво стање, сасвим блиско и адекватно папистичком менталитету, а потпуно страно и супротно Православљу.
Суноврат који су доживели тзв. Јустиновци у Грчкој Цркви, након акције започете 2010. у Епархији рашко-призренској, више је него очигледан. Ретки су они, може се слободно рећи, који на њих и даље гледају са симпатијама. Нескривено и јавно безакоње, које су учинили и чине, уз њихов несумњиви филопапизам и екуменистичко опредељење, учинили су своје.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
