ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

На дан празновања светог архистратига Божијег Михаила и осталих бестелесних небеских сила, у Љуљачкој обитељи је свету архијерејску Литругију служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, г.г. Артемије.

Обавештавамо светоимену паству богоспасаване Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу да ће у недељу 27/14. новембра текуће године,  Његово Преосвештенство Eпископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу г.г. Артемије, служити свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јустина Ћелијског у Барајеву, са почетком у 9:00 часова.

И ове хладне, зимске недеље Господ је Своје мало светосавско стадо сабрао у Светојовановском храму Љуљачке пустиње на духовну гозбу и литургијску, молитвену радост и заједничарење.

У двадесет другу недељу по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, г.г. Артемије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру светог Јована Претече у Љуљацима, уз саслуживање клирика наше Епархије.

Мало светосавско стадо скупило се у Новопазарску катакомбу око свог Aрхипастира, Eпископа рашко-призренског и косовско-метохијског г.г. Артемија, који је на дан празновања светог благоверног краља српског Милутина, служио у њој свету архијерејску Литургију, уз саслуживање мањег броја клирика наше Епархије, услед недостатка простора и скромних услова у овом богослужбеном месту.

„Арапско пролеће“ које је прерасло у крваву „арапску јесен“ уопште није крило злослутне црте тог новог социјалног поретка, чију су градњу од самог почетка кризе представници слуга светске финансијске елите активно призивали тврдећи да ће „са њим свет изаћи другачији“. Саркози, Атали, Кисинџер и Со – сви су једногласно упорно натурали исту мисао: ако не буду формирани органи за светску контролу, свет ће да потоне у хаос.

Лицемери! Лице небеско умете распознавати,
а знаке времена не можете? (Мт. 16,3)

Осми васељенски, односно „свеправославни сабор“, могао би да буде одржан до краја ове године, сугерисали су из Руске православне Цркве. Мада тачан датум, место и време, као и теме још нису познати јавности, из Москве се наговештава да би та велика православно-међународна манифестација могла да се одржи током ове године.

На дан празновања светог и великог угодника Божијег, Димитрија Солунског мироточца у светој Љуљачкој обитељи свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-меотхијски у егзилу г.г. Артемије. Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије.

Благодат Светога Духа сабрала је светосавце у Нишку катакомбу, у недељу двадесетпрву по Духовдану, под молитвени покров светог Архангела, коме је ова катакомба посвећена, а поводом служења свете архијерејске Литургије. Свету архијерејску Литургију служио је његово преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-меотихијски г.г.Артемије, уз саслуживање клирика наше Епархије.

Новонастала реалност, која се нашла у потпуној противуречности са идејом националне државе, на крају је довела до питања бесперспективности светског национализма, који је изражаван кроз политички ционизам, и потребе трагања за новим „израелским идентитетом“. Дискусије које су вођене у јеврејској заједници биле су оштрије што је она била различитија: ционисти су стали насупрот јудејаца, ортодоксни Јевреји – насупрот Јеврејима из белог света, конзервативни јудеизам – насупрот реформистичком, и т.д.

У Љуљачкој обитељи је у среду 2. новембра/20. октобра, текуће године, прослављен спомен светог великомученика Артемија, заштитника и молитвеника Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија.

Имендан Владике Артемија је по традицији увек окупљао скоро сво монаштво наше Епархије, та традиција је и у овим, ванредним, условима прогонства, у којима пребива наша Епархија испоштована.

Писмо је написао Александар Јовановић, капетан-пилот Боинга 747-400, а тренутно капетан-пилот Боинга 747-800 тренутно највеће летелице на свету (тежина 415 тона, вредност 315 милиона долара). Александар је прелетео до сада 20 милиона километара (за 17 година на Боингу 747) иобишао земаљску куглу много пута, радећи за једну од највећих компанија за превоз терета и роба са седиштем у Луксембургу.