ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

На дан када света Црква прославља спомен изношења Часнога Крста у знак победе православних царева над непријатељима Крста. Као и свете мученике Макавеје, у девету недељу по Духовдану, у љуљачкој обитељи опет је служена света архијерејска Литургија.

Извештај о посети епископа Артемија Србима у САД

На позив Америчко-српског клуба „Дража Михајловић“ из Детроита, епископ Артемије је, у пратњи јерођакона Дамјана, био у двонедељној посети Србима из овог дела САД.

На аеродрому у Детроиту владика је топло дочекан од стране чланова клуба и њихових породица као и неколицине Срба из Канаде.

ДА ЛИ СУ ЈЕВРЕЈСКЕ СИНАГОГЕ МЕСТО СЛУЖЕЊА БОГУ ИЛИ ЂАВОЛУ? (пдф)

У ДИРЕКТНОЈ СУПРОТНОСТИ ХРИСТОВИМ РЕЧИМА – «ВЕРУЈУ» ЦАРИГРАДСКОГ ПАТРИЈАРХА

Драга браћо Срби православци и сестре Српкиње православке,

У Недељу, 7-ог Августа, љета Господњег 2011, у граду Кливланду, православни Срби из Америчке државе Охајо, приредили су дочек Његовом Преосвештенству Епископу Рашко-Призренском у Егзилу – Артемију. Поред одличног програма и пријема какав се приређује само најбољем међу Србима, истакао се говор бившег америчког маринца господина Давида Хантера Хејнса, који је свједочио о притисцима вршеним од стране генерала НАТО снага на Владику Артемија, како би га приморали на сарадњу.

Недавно се на сајту епархије Рашко-Призренске у егзилу појавио текст о вожду Карађорђу потписан из пера Братства Светог Краља Милутина из Шапца. Будући да се ради о озбиљним људима, патриотама, антиекуменистима и борцима за традиционалне српске вредности, остаје жал што је чланак пун полуистина, површних закључака и неуравнотежених, исхитрених осуда.

ЦРКВА СВЕТАЈНА ХРИСТОВА
– Благовест о Цркви и животу у њој –

Христов сведар свету – Црква
А све то сачињава главни дар Богочовека Христа свету, дар – сведар: Цркву. У њој су сви дарови Тројичног Божанства. Сва се та „благодат дате свакоме од нас по мери дара Христова[1].

Увод:
Доносимо текст из 2005. године, који обрађује проблематику заштите српске културне баштине на Косову и Метохији, са посебним освртом на предлог формирања заштитних зона, и на разне иницијативе које су у том правцу долазиле из манастира Високи Дечани.

Управо у дане када су медији извештавали о заштити коју затвореник из Падинске Скеле бивши свештеник Зоран Грујић ужива од појединих моћника (лако је закључити од којих), тако да издржавање затворске казне углавном проводи у Београду, и када смо сазнали да му је „одлуком Вишег суда у Косовској Митровици одузета бесправно стечена непокретна имовина, чија се вредност процењује на више од милион евра“, као и да је та „имовина стечена криминалним деловањем“, на званичном сајту Синода www.spc.rs

ЗАТЕГНУТА СИТУАЦИЈА НА СЕВЕРУ КОСОВА – ДА СРБИ ПРОГУТАЈУ МАМАЦ, ДА ПРИХВАТЕ ПОДЕЛУ КОСОВА

ПОДЕЛА КОСОВА БИ БИЛА НАЈГОРЕ И НАЈГЛУПЉЕ РЕШЕЊЕ

Устав Српске Православне Цркве познаје архиепископа. Али само једног – Пећког. Но, исти је истовремено и патријарх. Друге архиепископе овај Устав не помиње. Изричито их не забрањује.

Али, постоје чланови Устава СПЦ који се односе на рад Светог архијерејског Сабора и Светог архијерејског Синода у случају упражњености патријарашког трона, или спречености патријарха да руководи радом ових тела.

Прилог бр. 6.

МАКАРТИЗАМ У СПЦ

Познат је Макартијев „Лов на вештице“ из раних 50-их година у Америци, као прогон осумњичених, наводно, комунистичких симпатизера. Иначе, термин „макартизам“ означава масовни притисак и шиканирање појединца без основаних доказа. Управо оно што се у СПЦ, посебно у Синоду па и овом Сабору годинама примењује према Нама.

Драга браћо Срби православци и сестре Српкиње православке,

На званичној wеб страници СПЦ http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost наишао сам на текст под насловом „Саопштењe за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Поводом боравка монаха Артемија, рашчињеног епископа, у неким српским срединама у Сједињеним Америчким Државама“. Згранут и погођен оним што сам прочитао осјетих неодољиву жељу да урадим детаљну анализу тог текста.