ИЗГУБЉЕНЕ НАШЕ НАДЕ…
Три духовна чада аве Јустина: митрополит Амфилохије, владике Атанасије и Артемије, били су стуб, понос и нада Православља. Нарочито су се велике наде полагале у митрополита Амфилохија, кога су неки видели као будућег Његоша и Николаја. Али авај, шта се деси после рата са митроплитом Амфилохијем и владиком Атанасијем?
НЕБИВАЛО СТАЊЕ
Стање у Српској Православној Цркви је такво да би и Светим Оцима требало времена да га разумеју. Бивало је да због прогона варвара народ предвођен својим епископом пребегне у друге области. Бивало је да народ услед смутњи буде разапет између два епископа који се отимају о једну епископију.
Последњих дана по интернет форумима, актуелно место заузима најављени улазак у политичку арену Србије, последњих дванаест година цењеног удружења родољубивих и Богољубивих Срба Двери српске. Уз сво поштовање, које је својим радом ово удружење стекло код родољубивог дела српског народа, намеће се питање, зашто и они у политичку арену.
У Месопусну недељу (27. фебруара) Света Литургија је служена и у катакомби у Штрпцу. Литургију је служио Јеромонах Агапит уз саслужење Јеромонаха Иринеја. На Литургији су одговарали Јеромонаси Ксенофонт и Максим. Литургији је присуствовало и петнаестак верника из косовских енклава.
Братија катакомбе је тог празничног дана била приметно обрадована доласком у братску посету тројице свештеноманаха из других катакомби, и нешто већег броја верника него што је то раније био случај.
Обавештавамо православне вернике да је Епархија рашко-призренска у егзилу, на молбе многих верника из Београда и околине, отворила још једно богослужбено место. Ради се о катакомбној капели посвећеној Преподобном Јустину Ћелијском.
Капела се налази у Београду у улици Његошевој бр. 73/1, општина Врачар, приземље, са леве стране (код Каленића пијаце), а богослужења у њој ће се обављати сваке недеље и празника (празнична бденија и Свете Литургије).
Имајући у виду да се све већи број верника јавља Епархији рашко-призренској у егзилу молбама за вршење разних треба, доносимо образац обраћања – Молбе који је потребно попунити и предати неком од клирика Епархије, или упутити на мејл office@eparhija-prizren.org.
Након тога јавиће Вам се клирик Епархије рашко-призренске ради даљег договора.
Доносимо текст настао пре више година, који, међутим, од своје актуелности ништа није изгубио. Напротив.
Треба се присетити само премештаја Епископа банатског Атанасија Јевтића у Епархију херцеговачку, на сопствени захтев, што је био један његов, релативно давно начињен, озбиљан канонски преступ.
Иза тога преступа уследило је затим мноштво других.
Недавно смо објавили интервју који је грчка агенција Ромфеа обавила са г-ном А. Јевтићем.
Интервју, објављен 15. јуна 2010, изазвао је тада велику пажњу грчке црквене јавности.
Доносимо у наставку писмо Пустињака Подвижника настало поводом поменутог интервјуа.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је у Недељу месопусну (27. фебруара) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 8 свештенослужитеља. Поред бројног монаштва Литургији су присуствовали и бројни верници из свих крајева Србије. После Свете Литургије Владика је пререзао славске колаче двојици слављеника: Јерођакону Мартинијану и монаху Симеону који су тог недељног дана прослављали своје имендане.
Za dodavanje automatski fusnote u tekstu potrebno je dodati komandne tagove
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
{ footnote } { /footnote }na mestu gde zelis fusnotu, a izmedju tagova upisati text te fusnote. Automatika ce dodati redne brojeve kako su dodavane fusnote… Samo jos da nadjemo gde se prevodi ovo Footnotes na srpski…
РОМФЕА – јуни 2010[1]
„Ој кукавно Српство угашено,
Зла надживех твоја сваколика,
А с најгорим хоћу да се борим!“
Његош
„Чекајући јутро свесрпско да сване,
и да видовдански огласе се петли,
кад звезда водиља знак дадне, засветли,
опет ћу обићи Високе Дечане,
на Јутрење поћи, да затекнем браћу,
причест од њих примим, загрлим Стефана,
па да ме научи како ћу и шта ћу,
након шест векова овог Видовдана… “
