У војном кампу грчког КФОР-а, након мартовског погрома 2004. прибежиште је пронашла малена породица Николић, слепа и непокретна старица Данијела са своје две кћерке, Сантипом и Лилијаном. Некада бројна, угледна и богата породица Николић из Урошевца, свела се на ове три жене, крхке и немоћне, али снажне духом и молитвом.
Као народ ове епархије и парохије, и као Црквени Одбор Црквене Општине Лепосавић, са дубоким жаљењем морамо констатовати да све што се дешавало и што се и даље дешава у нашој епархији, као и у нашој цркви (прогон нашег епископа Артемија, верног монаштва и свештенства, као и верног народа), подсећа на године када је комунизам био на свом врхунцу, и када је црква живела и опстајала у тешком прогону.
Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова.
Пре годину дана пожелели смо једни другима срећну Нову 2010. годину у нади да ће нам у њој све бити свето и честито и миломе Богу приступачно. Но нажалост, сем канонизације светог Аве Јустина мало је тога било светог и честитог, а понајмање је миломе Богу било приступачно.
ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!
Наш Владико Свети. Као што је некада Ирод тражио душу детињу да је погуби, душу Богомладенца Исуса Христа, који се ради нашег спасења као Истинити Бог и као Истинити Човјек, као Истинити Богочовјек понизио толико пуно до обличја слуге и родио се као дијете у „пећини Витлемејској“ прослављен од Бога Оца и све војске Небеске, уз пјесму Анђелску „Слава Богу на висини…“ и почаст људи: мудраца са Истока који дођоше да му се поклоне и да Новорођеног Богомладенца Исуса Христа као Спаситеља
Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други „способнији“.
Богочовек Христос, Логос и Реч Божија, оваплотивши се и примивши нашу природу основао је на Самоме Себи Цркву Божију. Ова Црква живи и постоји кроз историју до дана данашњег у свој својој пуноти благодати и постојаности истине, откривене у њој Богом, као што Еванђелист вели: „И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца“ (Јн.
Од монаха смештених у приватним домовима на неколико места у Епархији и других извора на адресу информативне службе Епархије рашко-призренске у егзилу у задње време стижу алармантне вести које таксативно доносимо у наредним редовима:
Кренимо на сабор Небеске Србије
Духовно – национални центар „Свети владика Николај“
Јошева, под Цером
Није мали број Срба који сматра да се наша држава и нација налазе у најтежем стању од свога постанка. Србски народ је, заиста, данас прикован на крст, жалећи се на свој „Велики петак“.
Данас је мода у Србији да се говори о свему безначајном и безвредном. Данас су фарме и велики брат, сурвајвери и остале скаредности главна „духовна храна“ становништву Србије и главни васпитачи српске деце и младежи.
Не говори се о породици, о љубави и срећи породичној.
Милошћу Божијом претходних празничних дана Свете Литургије су се служиле и у Новом Пазару, Житковцу (север Косова) и Штрпцу (Метохија).
У Новом Пазару Литургију је служио Јеромонах Висарион у присуству тридесетак верника из Пазара и околине. Литургије у Житковцу је служио Јеромонах Ефтимије. Овде се на Литургијама окупљало двадесетак верника.
На дан када Православна Црква прославља Светог првомученика и архиђакона Стефана (27. децембар/9. јануар), Његово Преосвештенство Епископ рашко- призренски Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење више свештенослужитеља распете Епархије. Након Свете Литургије, на којој су се причестила само деца, Владика Артемије је пререзао славски колач славарима Светога Стефана – монахињи Варвари и искушенику Бобану.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
