ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2002, број 1-2 (37-38), стр. 157-177

Они утори, који су се бавили овом проблематиком, могу се поделити у неколико група, и то: први међу којима су они који покушавају да на силу докажу право на постојање тзв. Македонске православне цркве (даље тзв.

Толико је ужасних дешавања око нас, посебно на пољу црквеног и свенародног живота, да је човеку хришћанину потребно доста молитве, смирења и понајвише вере, да би могао сести и написати нешто о њима, а да притом разум не буде вођен огорченошћу или очајем. Зато писање о датим темама, на речен начин сматрамо пре свега духовним подвигом, а не предметом писмености, даровитости, речитости, луцидности, политичке коректности и слично.

Поводом празника Сабора Светог Јована Крститеља, 20. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Љуљацима Свету Архијерејску Литургију уз саслужење јеромонаха Теоктиста (Вуловића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око педесет.Најмлађи од њих су се на Литургији сјединили са Господом Христом кроз Свето Причешће.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОБЕДИ НАД ИСКУШЕЊИМА

Матеј, 4, 1-11. Зач. 7.

Нема ниједне заповести Божје, о коју се људи нису огрешили, нити има иједне једине, коју су људи испунили без јадања и роптања. А нема опет ниједне заповести Божје, о коју се Господ Исус огрешио, нити има иједне, коју Он није испунио без јадања и роптања.

Унаредном прилогу доносимо предавање Др Марка Пејковића на тему „Немањићка државност као водич за српску будућност“. Предавање је прочитано на деветом црквено-народном сабору у манастиру Светог Николаја Чудотворца у Лозници код Чачка 29. маја 2022. године.

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

СИНАКСАР

Црква је испочетка узела да сутрадан пo Светом Богојављењу празнује сабор чесног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Јер је доликовало да се празником укаже поштовање ономе који послужи тајни божанског крштења ставивши руку своју на главу Господњу. Стога се одмах после Крштења Господњег празнује Крститељ и прославља песмама саборно.

Oвде не мислимо да развијамо тему погрешног, дијаболичног схватања слободе од стране болесне, либералне идеологије, већ реч иде о нечему „приземнијем“ из нашег врло скромног пастирског искуства.

Наиме, многи млади, православни хришћани (акценат намерно стављамо на мушки део ове популације) данас неретко осете некакав призив ка монаштву.

Светог оца нашег Јована Златоуста

Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине. Запечаћује пећину витлејемску, где Вечни као одојче у јаслима лежаше; и отвара нам изворе јорданске, где се сада Он исти са грешницима крштава, дарујући свету опроштај грехова преко својих пречистих удова.

СИНАКСАР НА КРШТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г.