ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

КОСОВО И МЕТОХИЈА У ПЛАМЕНУ,

А ДЕДИЊСКИ БЕОГРАД ЋУТИ!

РАЗГОВОР СА ЊЕГОВИМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВОМ ЕПИСКОПОМ РАШКО-ПРИЗРЕНСКИМ Г. АРТЕМИЈЕМ О СВЕ ДРАМАТИЧНИЈЕМ СТАЊУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – СРПСКОЈ ДУХОВНОЈ ПОСТОЈБИНИ

ЈЕВАНЂЕЉЕ О УМНОЖИТЕЉУ ХЛЕБА У ПУСТИЊИ

Матеј 14, 14-22. Зач. 58.

Свевишњи Бог све што твори, твори целисходно. Ништа у Његовим делима нема бесциљно, непотребно и излишно.

Зашто неки људи тако бесциљно ходе и толико бесциљних послова послују? Зато што не знају циљ свога живота, ни мету свога путовања.

После избора за новог архијереја Епархије рашко-призренске у Егзилу, Епископ Ксенофонт је први пут био у канонској посети манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху у Аустрији у периоду од петка 6. августа до понедељка 9. августа и у Недељу 7. по Духовдану служио у манастиру архијерејску Литургију. 

У наредним редовима доносимо Декларацију II свесрпског црквено-народног сабора одржаног у Приштини 24. и 25. јануара 1998. године.

После свестраног разматрања актуелног, а нимало охрабрујућег стања српског народа на светој српској земљи Косову и Метохији, односно Старој Србији, чији се положај  драстично погоршао у последњих неколико месеци, Сабор је једногласно донео и усвојио следеће

Српско-албански односи на Косову и Метохији непрестано се све јаче заоштравају и погоршавају. Тражење решавања тих односа намеће се како овде на Косову и Метохији, Србији и Југославији, тако и у институцијама међународне заједнице и светској медијској и политичкој јавности. Налазимо се у времену када се са свих страна врши притисак за промену стања.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2007, број 1-2 (57-58), стр. 143-147

Годинама говоримо и на оваквим прес-конференцијама, али и свуда по свету, о угњетености и страдању српског народа на Косову и Метохији, о рушењу и уништавању наши светиња – цркава и манастира и остале нашe културне баштине од стране шиптарских злочинаца, о неравди коју нам међународна зајeдница чини подржавајући шиптарске терористе и настојећи да Косово и Метохију одузму од Србије и српског народа.

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији (20. јул/2. август) посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је 1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење: Његовог

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.