ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГ СИНА

Матеј 22, 2-14. Зач. 89.

Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.

Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.

Спомен дивног угодника Божјег и великог заштитника рода хришћанског, Светог оца нашег Николаја Мирликијског Чудотворца (19. децембар), свечано је прослављен у свим катакомбама епархије у егзилу.

У недељу 27. по Духовдану Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Св. преподобномученика Харитона Косовског уз саслужење настојатеља манастира протосинђела Иринеја (Ристића), јереја Бранка Јованчевића и јерођакона Симеона (Васића). Овом свештеном сабрању присуствовало је око 200 светосаваца.

На Великом вечерњу, уочи Недеље 27. по Духовдану, 17. децембра ове године, у манастиру Св. преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Ненада (Голубовића).

Унаредном прилогу доносимo други део сведочењa о Владики Артемију који износи Бранислав Тапушковић, адвокат Владике Артемија.

Међу највећим светилима Цркве Христове, као најсјајнија звезда, несумљиво стоји многопоштовано и преузвишено име, по животу, вери и по делима, Светог Николаја мирликијског Архиепископа, великог пастира и чудотворца. Овај угодник Божији представља прави дар Божији целом роду хришћанском и васцелој Цркви Христовој. У овом служитељу Божанских Тајни као на многоплодном дрвету благодат Божија је прорасла многе хришћанске и еванђелске врлине.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЗГРЧЕНОМ ТЕЛУ И ЗГРЧЕНИМ ДУШАМА

Лука 13, 10-17. Зач. 71.

Господ Исус Христос посетио је земљу у сили и смирењу, да научи људе богољубљу и човекољубљу.

Људи су безсилни сами по себи; богољубље их налева силом. Људи су охоли сами по себи; човекољубље их испуњава смирењем.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2008, број 3-4 (63-64), стр. 25-37

Последњих година обновљени су покушаји богословских разговора између Цркве и римокатоличких хришћана који су дуго времена били прекинути из добро познатих разлога. Разговоре води, као што је познато мешовита Комисија коју предводе Митрополит пергамски Јован (Зизјулас) и Кардинал Валтер Каспер.

На празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Ариљу. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: настојатељ манастира протосинђел Агапит (Бичанин), протосинђел Висарион (Шуловић), јерођакон Георгије (Радојичић) и јерођакон Артемије (Милаковић).

У манастиру Светог преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку, на Великом вечерњу уочи недеље 27. по Духовдану, 17. децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушеника поменутог манастира Ненада (Голубовића). Велико вечерње ће почети у 17.00 часова.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О МНОГИМ БРИГАМА И О ИЗНЕНАДНОЈ СМРТИ

Лука 12, 16-21. Зач. 66.

Господ Исус Христос дошао је међу људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болезања душе људске.

Краде ли син од оца? Не; него слуга краде од господара. Онога часа када се Адамов синовски дух превратио у слугарски дух, његова се рука пружила ка забрањеном плоду.

Сва је украшена кћи Царева изнутра, хаљина јој је златом искићена. У везеној хаљини воде је к Цару, за њом воде к Теби дјевојке, друге њезине. Воде их весело и радосно, улазе у двор Царев.

(Псалам 44, 14-16)