ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Небо српске историје украшено је многим светлим звездама – светитељима из рода нашег. Међу њима најсјајнијом и најлепшом светлошћу блиста свети отац наш Сава. Све што је свето и честито у роду нашем одсјај је његове светитељске светлости. Ту светлост је он примио од Сунца Правде – Господа Христа.

У Господу се 21. јануара 2021. године упокојио Архимандрит Хризостом, настојатељ манастира Преподобног Никодима Светогорца код Пендалофоса у Северној Грчкој.

Блажене успомене архимандрит Хризостом рођен је 1947. године у Солуну, од родитеља избеглица из Мале Азије (Понта и Кападокије). Након завршеног Богословског факултета у Солуну, замонашен је 6.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

У Недељу по Богојављењу, 11/24. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима,

На бденију, уочи Недеље 33. по Духовдану, 10/23. јануара, у манастиру Светог архиђакона Стефана у Ариљу, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Давида (Милаковића).

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОБЕДИ НАД ИСКУШЕЊИМА

Матеј, 4, 1-11. Зач. 7.

Нема ниједне заповести Божје, о коју се људи нису огрешили, нити има иједне једине, коју су људи испунили без јадања и роптања. А нема опет ниједне заповести Божје, о коју се Господ Исус огрешио, нити има иједне, коју Он није испунио без јадања и роптања.

У манастиру Светог архиђакона Стефана, на Великом вечерњу уочи Недеље по Богојављењу, 10/23. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушеника поменутог манастира Давида (Милаковића). Велико вечерње ће почети у 17:00 часова.

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

СИНАКСАР

 

Црква је испочетка узела да сутрадан пo Светом Богојављењу празнује сабор чесног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Јер је доликовало да се празником укаже поштовање ономе који послужи тајни божанског крштења ставивши руку своју на главу Господњу. Стога се одмах после Крштења Господњег празнује Крститељ и прославља песмама саборно.

Светог оца нашег Јована Златоуста

 

Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине. Запечаћује пећину витлејемску, где Вечни као одојче у јаслима лежаше; и отвара нам изворе јорданске, где се сада Он исти са грешницима крштава, дарујући свету опроштај грехова преко својих пречистих удова.

СИНАКСАР НА КРШТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

 

По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.