Упокојио се у Господу Хорепископ старорашки и лознички Николај (1952-2026)

Данас у 8:54 часова, после краће болести, упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај (Николић), ревносни делатељ винограда Господњег, светило Цркве Божије и милосрдни епископ Христов.

Света Архијерејска заупокојена Литургија служиће се у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима у понедељак, 12. октобра у 9.00 часова. Опело ће почети у 12.30 часова.

Бог да му душу прости и подари Царство небеско!

Инфо-служба

 

Биографија Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозичког Г.Г. Николаја (Николића)

Његово Преосвештенство Хороепископ Николај (Николић) је рођен је 26. фебруара 1952. године у селу Соколова код Лазаревца од оца Љубомира и мајке Дмитре. На крштењу је добио име Негослав. Основну школу и гимназију завршио је у Лазаревцу. Апсолвирао је на Ветеринарском факултету у Београду. У манастир Црна Река долази 1983. године. У чин расофора замонашен је од стране Епископа рашко-призренског Павла, потоњег Патријарха српског, уочи Аранђеловдана 1986. год. У малу схиму замонашен је од свог епископа и духовног оца Владике Артемија, 18. 8. 1991. год. Надаље, све чинове прима од свог духовног оца – Владике Артемија и то: чин јерођакона (Аранђеловдан 1991. год.), чин јеромонаха (други дан Васкрса 1992. год.), чин протосинђела (Аранђеловдан 1992. год.). Сва рукоположења примио у свом манастиру – Црној Реци. У чин архимандрита је произведен 26. децембра 2010. године у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.

За хорепископа је изабран 20. фебруара 2015. год. на седници Епархијског савета.

Хиротонисан је 26. априла 2015. у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка.

Дуги низ година био је члан Црквеног суда Епархије рашко-призренске.

Био је и члан Епархијског савета Епархије рашко-призренске у егзилу.

Од свог доласка у манастир Црну Реку, под окриље Светог Петра Коришког, монашки живот овог смиреног монаха Христовог протицао је у великом труду на свим послушањима. Хранећи се светим послушањем и мудро руковођен саветима свог игумана, касније и Епископа, Владике Артемија, отац Николај је напредовао из силе у силу. Због свог врлинског монашког живота Господ му је доделио место настојатеља манастира Црна Река 1992. године. За време његовог игуманства Црна Река постаје највећи расадник монаштва у Србији и шире. До 2010. године, када је и наступио прогон од стране екумениста и глобалиста, кроз Црну Реку пролази око 100 монаха. Многи од њих су сада игумани светосавских катакомби и борци за Праву Веру широм света. Од 2010. године са својом братијом се налази у егзилу.

Многе душе је Владика Николај привео Богу чупајући их из канџи греховног живота. Многи манастири мушки и женски добили су своје нове чланове захваљујући духовном руковођењу оца Николаја. Многи хришћански бракови склопљени су и правилно настављани на пут побожности његовим старањем. Његове проповеди, савети, уопште пастирско деловање донели су Цркви Божијој неизмерну корист.

Његове смирене и мудре речи и надасве пример његовог врлинског живота и милосрђе остаће нам као велико богатство и подстицај да и сами служимо Господу са истим жаром и ревношћу до краја овог пролазног живота. Жалимо што наш владика више није са нама телом, али се истовремено и радујемо што смо добили још једног великог молитвеника пред Господом.

Нека Човекољубиви Господ прими његову богољубиву и трудољубиву душу и настани је у рајским насељима, да тамо са нашим Светим Владиком Артемијем и свима светима из рода нашег слави Тројединог Бога нашег, Оца и Сина и Светога Духа, кроза све векове и сву вечност. Амин.

Вечан му спомен!

 

Хорепископ хвостански и барајевски Наум