ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

НЕДЕЉА 19. ПО ДУХОВДАНУ

Јеванђеље о савршеном милосрђу

Лука 6, 31-36. Зач. 26.

Кад би се људи сваки дан сећали милосрђа Божјег према себи и они би били милосрдни један према другом.

Ништа тако не чини једнога човека немилосрдним као вера да нико нема милосрђа према њему.

Синаксар:

Месеца септембра, 28. дана, празнујемо спомен Преподобномученика Харитона Косовског, који је пострадао од злочинаца у Призрену, јуна 1999. године. Његово намучено и обезглављено тело пронађено је у околини Призрена у месецу августу Лета Господњег 2000.

На празник Светог апостола и еванђелистe Јована Богослова, у петак 9. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко–призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у селу Шести Габар код Књажевца, уз саслужење протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Јакова (Купрешака), архиђакона Артемија (Милаковића) и јерођакона Лонгина (Милинковића).

На Великој вечерњи уочи празника Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, у четвртак 8. октобра, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Шестом Габру, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушенице поменутог манастира Иву Милинковић са Уба и Габријелу Живић из Прокупља.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, у суботу, 3. 10. 2026. године, одржан је девети братски састанак свештеника Eпархије рашко-призренске у егзилу.

На празник Зачећа Светог Јована Крститеља, у уторак 6. октобра, свечано је прослављена храмовна слава у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима. Светом Архијерејском Литургијом овим поводом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г.

НЕДЕЉА 18. ПО ДУХОВДАНУ

Јеванђеље о богатом риболову

Лука 5, 1-11. Зач. 17.

Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божји је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божји коме се људи чуде.

На  Великој вечерњи, уочи празника Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова, 8.  октобра, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Шестом Габру, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушенице поменутог манастира Иву Милинковић са Уба и Габријелу Живић из Прокупља.

На празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, 27. 9,  Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Нова Никеја у Лелићу, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), архимандрита Игњатија (Григоријева), јеромонаха Теоктиста (Вуловића), архиђакона Артемија (Милаковића) и ђакона Димитрија (Серпуховитинова).

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ

Јован 19, 6-11; 13-20; 25-28; 30-35. Зач. 60

Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.

Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске. Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била један од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама.

У понедељак, 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице, у истоименом манастиру у Прањанима код Горњег Милановца свечано је прослављена храмовна слава. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Игњатија (Станића), јереја Горана Калушевића и јерођакона Лонгина (Милинковића).