ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
У понедељак, 12. октобра 2026. године, у цркви манастира Светог Јована Крститеља у Љуљацима, где је од упокојења Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја почивало његово тело, служена је Света заупокојена Архијерејска Литургија. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, уз саслужење Преосвећених Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, и више свештенослужитеља епархије.
Након Литургије Епископ Ксенофонт је одржао мали помен, а потом се обратио присутнима надахнутом архипастирском беседом, истичући врлински и подвижнички живот уснулог. На крају беседе владика је рекао:
„Нека Бог дâ да и сви они којима је био духовни руководитељ и којима је био старац, да добро памте како их је и чему их је учио овај свети старац, како да и ми који смо остали овдје за њим, и ви који сте остали овдје, да испуњавате оно чему вас је учио, што вам је благосиљао, пут који вам је овдје на земљи благосиљао, како да се односите према Богу, према ближњем. А ми смо сви овдје сада „на небу“ уз Светога Харитона, исповједника Цркве, Харитона преподобномученика кога јуче прослависмо, нашега сабрата, уз нашега старца који је за њим отишао на небо, уз нашега оца Јована исто тамо, који овдје на љуљачком гробљу почива, и остале наше монахе и монахиње који су прије нас отишли, који су заједно сада у том свештеном лику, у том свештеном сабору, да са светим старцем Артемијем и са светим старцем Николајем прослављају Бога Једнога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, кроза све вјекове и сву вјечност. Дај Боже да се ми тамо нађемо и да им се тамо придружимо. Амин”.
У 12.30 почело је служење Опела у порти манастира. Опело је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Преосвећених Хорепископа Максима и Наума, бројног свештенства и монаштва епархије. Молитвено учешће су узели монаштво епархије и већи број верника. На опелу се архипастирском беседом присутнима обратио Хорепископ Наум (транскрипт целе беседе можете прочитати овде). У својој беседи, владика се дирљивим речима осврнуо на трудољубиви живот некадашњег игумана црноречког, између осталог рекавши:
„Сабрали смо се данас око одра нашег вољеног Владике Николаја да се помолимо за покој његове душе, знајући добро да нема човека да живи а да не греши, да нико није безгрешан – само једини Бог.
Дошли смо и да му захвалимо на љубави и доброти којом нас је за живота богато даривао, да му заблагодаримо за сва доброчинства учињена у славу Божију, а за добро Цркве Божије. Дошли смо, такође, да се над његовим одром поучимо примером његовог врлинског живота, да се напојимо његовом великом вером и надахнемо његовим искреним и дубоким монашким подвигом.
Сви као људи жалимо што остајемо без свог владике, врлинског брата и саслужитеља, вољеног духовног оца, мудрог и смиреног путеводитеља, али не жалимо као они који немају наде, већ као они који верују да он одлази у рајско насеље, где нема ни жалости, ни јаука, ни болова, да почине од својих многобројних монашких и епископских трудова, јер добра дела његова иду за њим. Зато је и блажен пут којим данас иде његова душа, јер јој је припремљено место покоја.
Носећи са собом богату и драгоцену попутнину, плодове своје велике вере и љубави према Богу и људима, и наду у милост Божију, Његову истину и правду, он може да каже као некада апостол: „Мени је живот био Христос. Данас ми је смрт добитак”.
Заиста, живот нашег Владике Николаја је био непрекидна припрема за овај дан, за одлазак Богу на истину. Због тога је он свима изгледао као путник који се стално припрема за пут – припрема ковчеге добрих дела, милостиње, молитве, трпљења и других врлина, и друге учи тој припреми. Ова поука доминира у његовим беседама. Заиста, телом је био на земљи, а душом на небу”.
После завршеног Опела, ковчег са земним остацима блаженопочившег Владике Николаја је рукама његових монаха литијски пренет до гробног места где ће чекати други долазак Христов. Потом је његово свето тело предато земљи да у њој почива до свеопштег васкрсења мртвих. Најпре су епископи, а потом и сав верни народ, спустили по грумен земље на његов ковчег уз појање победничке химне „ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ, СМРЋУ СМРТ УНИШТИ, И СВИМА У ГРОБОВИМА ЖИВОТ ДАРОВА”.
Уследила је трпеза љубави за све присутне. Кондаком „Са Светима упокој”, отпеваним на крају трпезе љубави, окончан је молитвени испраћај у Небеску Србију нашег пастира доброг, чедољубивог оца и хорепископа, Владике Николаја.
Нека Господ душу његову настани тамо где блиста Светлост лица Божијег, где нема прогона, бола, туге, суза и уздисања, но где је живот бесконачни.
Вечан му спомен и Царство Небеско!
Чланак ће бити накнадно допуњен извештајем са опела Владике Николаја.
Инфо-служба
Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.
Све беседе Владике Наума налазе се овде.
