АУТОРИ

Од како је начелник једне посве профане институције, Одељења за спољашње послове Руске православне цркве, митрополит волколамски Иларион Алфејев, одсвирао својеручно компоновани концерт папи Бенедитку XVI, интензивно је компонована и прича за јавност о сусрету московског патријарха, екуменисте Кирила, са папом римским. Ових дана труд на том пољу уродио је плодом.

РЕЧИ И ДЕЛА
(осврт на понашање ревнитеља наших дана)

Како се приближава Велики Сабор који би требало да се одржи на Криту и који би, по речима организатора, требало да донесе некакав мир, реши несугласице међу помесним православним црквама и удахне нову снагу православљу, све је више немира и све више несугласица излази на површину и све се више поставља питање колико ће тај Сабор уопште бити православан.

У петак, 13/26. фебруара ове године, на дан празника Преподобног Симеона Мироточивог, катакомба у Дежеви је прослављала своју храмовну славу. Било је најављено да ће тога дана Свету Архијерејску Литургију служити Хорепископ старорашки и лознички Г. Николај са почетком у 9:00 часова и да ће Литургији присуствовати Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.

У јавности се много писало и говорило о недавном сусрету папе Фрање и патријарха Кирила у Хавани (Куба), 12. фебруара 2016. године. У наредном прилогу доносимо беседу архимандрита Наума, настојатеља манастира Преп. Јустина Ћелијског у Барајеву, о поменутом сусрету „као извору смрти за многе православне душе“.

У наредном прилогу доносимо предавање архимандрита Наума на тему „Монах у 21. веку“. Предавање је одржано на VII Сабору игумана епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. У свом предавању отац Наум је говорио о слабостима монаха 21. века. У свом завршном делу предавање садржи кратак осврт на недавни сусрет Патријарха Кирила и папе Фрање у Хавани.

О предсаборским заседањима које је од средине прошлог века почесто организовала Цариградска патријаршија, писао је свети Јустин Ћелијски, давних седамдесетих година, следеће: у животу и историји православне Цркве никада ни један Сабор, а поготову такав изузетно благодатни, светопедсетнички догађај какав је Васељенски Сабор,… није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао „конференције“, „конгресе“, „просиноде“ и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој.

За време студија на Атинском универзитету, седамдесетих година прошлог века, становао сам у студентском дому „Апостолики диакониа“. Тамо се тих година појавио јеромонах Атанасије Јевтић у намери да докторира.

Духовна осматрачница – Светосавска караула: Испосница Св. Пимена Великог на Јелици код Чачка (Караула)

Ова светиња која је још у изградњи, налази се на месту које је у чачанском и драгачевском крају познато под називом „Караула“. Заиста, предивна је симболика, Божији промисао и благослов Господњи на овој освештаној светосавској испосници.

Савремена епоха је надахнута и заквашена тзв. „Философијом симулације“, чија је суштинска потка појам звани „релативизам“ и она убира своје антихришћанске плодове у виду својих присталица, чак и у редовима високог клира Српске православне цркве. Сходно овој философији, као пропасти и коначног „краја друштва“ (по оценама многих савремених философа, социолога и антрополога) и крајњег стадијума западњачког нихилизма у коме се Запад дави вековима, симулација и привид представљају основу живота савременог човека.

Катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице у селу Прањани (код Равне Горе)

Када из Чачка кренете према Гојној Гори после петнаест километара долазите до прелепог српског планинског села Прањани. Катрићи су засеок овога села кога, у наше време, освећује и додатно краси нови духовни бисер нашег народа – катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице.