АУТОРИ

Велику радост и олакшање многима донео је недавни интервју Владике Артемија. Јасно је Епископ Артемије ставио до знања свима да нема намеру да ствара неку своју, „посебну Цркву“, већ да је он органски део СПЦ. Епископ Српске Цркве коме је учињена неправда и који трпи неправду, али који због учињене му неправде неће посегнути за неканонским мерама, нити ће кренути путем раскола.

„Успостављање савршеног друштвеног уређења је проблем
који зависи од законитих међусобних односа између држава
и не може бити решен док се то стање не разреши.“
Имануел Кант[1]

Најсуштинскији проблем те ad hoc и, по тврђењу САД, sui generis политичке творевине коју данас називају Републиком Косово[2] је њена сумњива сувереност, што је, са традиционалне тачке гледишта, предуслов за постојање праве државе, и што, истовремено, обезбеђује правни оквир и легитимитет за формулисање и спровођење одговарајућих државних одлука.

Након одржавања Симпозијума о Пост-отачкој јереси 15. фебруара, а нарочито након изрицања анатема Екуменистима, Римокатолицима и Папи Бенедикту 16, Протестантима, Монофизитима – Антихалкидонцима и другим јеретицима, у Недељу Православља, против Митрополита Пирејског Серафима у грчкој јавности своје гласове су подигли како Римокатолици тако и гласноговорници Фанара, захтевајући чак његово рашчињење!

Митрополит Пирејски Серафим, на светој Архијерејској Литургији у Недељу Православља, у Катедралном храму Свете Тројице, одликовао је Златним Крстом Светог Спиридона оне који се сматрају вођама анти-екуменистичке борбе у Православљу данас – Протопрезвитера Теодора Зисиса и Протопрезвитера Георгија Металиноса. Уз њих  одликован је и председник Православног удружења Козма Фламијатски г-дин Лаврентије De Georgio.

Са великим успехом одржан је Симпозијум, чији је организатор Митрополија Пирејска, о Пост-отачкој јереси. У препуној сали око 2000 присутних, који су у Атину ради Симпозијума организовано пристизали из свих крајева Грчке, са пажњом је пратило излагања, у којима су предавачи износили ставове и аргументе у вези са „новом“ Пост-отачком теологијом.

„На Мрзана кућа остана“, каже једна народна изрека. А ти Мрзани, то су они не баш важећи на мерилима света, мало цењени а више подцењени и у породици и у друштву. Мрзани у себи носе неки печат који им никако не дозвољава да постану мрзитељи. Неретко а често и увек у преломним и пресудним данима и годинама, кад се све узбурка, кад редовно стање бива доведено у питање ванредним захтевима времена, ти Мрзани знају да од својих омражених тела направе непремостиви бедем на очувању породичног лепог имена или националне традиције и вере, тих за човека и народ вечних вредности.

Бог ме воли непролазно! Спознање ове истине човеку даје крила, одрешује га с ланца зависности од света и ослобађа га за живот у Христовој слободи. До ове спознаје стиже се мукотрпним путем страдања, неразумевања, прогона, подсмеха, чак и светске лудости, поприлично високом ценом за сваког човека.

Некад, кад се знало ко је ко, кад је свако знао где му је место, није могло да се деси да се оно поред пута, оно на каменитом тлу и оно у трњу посејано претпостави оном на доброј земљи посејаном а камо ли да га потисне и скрајне.

Током недавног интервјуа за грчку агенцију Амен, Митрополит Пирејски Серафим био је, између осталог, упитан и за већ познати случај ”упада” у СПЦ. У прилогу доносимо његов одговор на то питање, заправо дискусију до које је том приликом дошло са новинарима. Интервју је објављен 7. фебруара 2012.

Мир је друго име за необјављени рат који нечастиви непрестано води против части, а да подсетим оне не малобројне заборавне, вечни носилац славе и части је Бог. Живот је незаустављиво кретање и непрекидни рат свести и савести против несвесних стихија у свету и човеку. Нови и стари човек боре се у човеку за власт над човеком.