Почетна / АУТОРИ (страна 13)

АУТОРИ

Јеромонах Ксенофонт Дечанац: Отац независности

Видовдан је у историји српској вододелница и мерило.
Он дели нашу историју на догађаје „пре Косова“
и на догађаје „после Косова“…

Видовдан је зенит над нашим главама,
али и темељ под нашим ногама.
Видовдан је заиста Видов дан,
када се јасно види и сагледава
„ко је вера, а ко је невера“.

Јерођ. Дамјан: Гробови

Што тражите живога међу мртвима? (Лк. 24,5)

Овим речима обраћа се Анђео господњи женама Мироносицама које су ушле у Христов гроб тражећи тело Христово да га помажу мирисима и питањем им наговештава најрадоснију вест која се чула на земљи од постања света – вест о васкрсењу Христовом.

simeon004

Архимандрит Симеон: Владика Артемије не намерава да прави раскол

Велику радост и олакшање многима донео је недавни интервју Владике Артемија. Јасно је Епископ Артемије ставио до знања свима да нема намеру да ствара неку своју, „посебну Цркву“, већ да је он органски део СПЦ. Епископ Српске Цркве коме је учињена неправда и који трпи неправду, али који због учињене му неправде неће посегнути за неканонским мерама, нити ће кренути путем раскола.

Вишеслав С: Нека запажања у вези са „суверенитетом“ Републике Косова*

„Успостављање савршеног друштвеног уређења је проблем
који зависи од законитих међусобних односа између држава
и не може бити решен док се то стање не разреши.“
Имануел Кант[1]

Најсуштинскији проблем те ad hoc и, по тврђењу САД, sui generis политичке творевине коју данас називају Републиком Косово[2] је њена сумњива сувереност, што је, са традиционалне тачке гледишта, предуслов за постојање праве државе, и што, истовремено, обезбеђује правни оквир и легитимитет за формулисање и спровођење одговарајућих државних одлука.

Пирејски Серафим: Јерархија СПЦ под притисцима Циониста уклонила Артемија

Након одржавања Симпозијума о Пост-отачкој јереси 15. фебруара, а нарочито након изрицања анатема Екуменистима, Римокатолицима и Папи Бенедикту 16, Протестантима, Монофизитима – Антихалкидонцима и другим јеретицима, у Недељу Православља, против Митрополита Пирејског Серафима у грчкој јавности своје гласове су подигли како Римокатолици тако и гласноговорници Фанара, захтевајући чак његово рашчињење!

Aрхим. Симеон: НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ПИРЕЈСКОЈ МИТРОПОЛИЈИ (видео)

Митрополит Пирејски Серафим, на светој Архијерејској Литургији у Недељу Православља, у Катедралном храму Свете Тројице, одликовао је Златним Крстом Светог Спиридона оне који се сматрају вођама анти-екуменистичке борбе у Православљу данас – Протопрезвитера Теодора Зисиса и Протопрезвитера Георгија Металиноса. Уз њих  одликован је и председник Православног удружења Козма Фламијатски г-дин Лаврентије De Georgio.

Архим. Симеон: Симпозијум о Пост-отачкој јереси

Са великим успехом одржан је Симпозијум, чији је организатор Митрополија Пирејска, о Пост-отачкој јереси. У препуној сали око 2000 присутних, који су у Атину ради Симпозијума организовано пристизали из свих крајева Грчке, са пажњом је пратило излагања, у којима су предавачи износили ставове и аргументе у вези са „новом“ Пост-отачком теологијом.

Рајица М: Мрзани и мрзитељи

„На Мрзана кућа остана“, каже једна народна изрека. А ти Мрзани, то су они не баш важећи на мерилима света, мало цењени а више подцењени и у породици и у друштву. Мрзани у себи носе неки печат који им никако не дозвољава да постану мрзитељи. Неретко а често и увек у преломним и пресудним данима и годинама, кад се све узбурка, кад редовно стање бива доведено у питање ванредним захтевима времена, ти Мрзани знају да од својих омражених тела направе непремостиви бедем на очувању породичног лепог имена или националне традиције и вере, тих за човека и народ вечних вредности.

Рајица М: Похвала љубави

Бог ме воли непролазно! Спознање ове истине човеку даје крила, одрешује га с ланца зависности од света и ослобађа га за живот у Христовој слободи. До ове спознаје стиже се мукотрпним путем страдања, неразумевања, прогона, подсмеха, чак и светске лудости, поприлично високом ценом за сваког човека.

Рајица М: Некад, сад и увек

Некад, кад се знало ко је ко, кад је свако знао где му је место, није могло да се деси да се оно поред пута, оно на каменитом тлу и оно у трњу посејано претпостави оном на доброј земљи посејаном а камо ли да га потисне и скрајне.