АУТОРИ

Коју реалну тежину има морање на које се, готово сваког дана, позивају многи незвани гости који куцају на вратима сваког од нас милионски незапослених житеља Србије. Коју тежину има то морање које се углавном заклања позивањем на децу која морају да живе, као сав нормалан свет.

РОМФЕА – ЈУНИ 2010.[1]

„Ој кукавно Српство угашено,
Зла надживех твоја сваколика,
А с најгорим хоћу да се борим!“
Његош

У грчкој јавности недавно се појавио (15. јуна) интервју Епископа Атанасија Јевтића дат црквеној агенцији Ромфеа (www.romfea.gr).

На тај интервју били смо принуђени да одговоримо, истине ради и објективности ради, с обзиром да исти врви од неистина, контрадикторности, извртања чињеница, клевета итд, на начин који је већ својствен, толико карактеристичан и препознатљив за поменутог Епископа, као и због чињенице да се претходно (18.

ПРОГОН ЦРКВЕ УЧВРШЋУЈЕ НЕОДЛУЧНЕ У ВЕРИ 

Страст прељубе – погубила светог Јована Крститеља

Страст прељубе – и данас убира данак

 Коментар на лажну посланицу викарног епископа Теодосија,
умишљеног „епископа Рашко-призренског“

 
„Измишљају злочинства и говоре: Свршено је!
Шта ће се радити, смишљено је!
А шта је унутра и срце у човека дубоко је.“
(Пс. 64, 6)

СВЕ ЗА ХРИСТА ХРИСТА НИ ЗА ШТА!

Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, у Христову смрт и Васкрсење, и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота, у складу са захтевом који време изнесе пред нас, дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде, још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо, одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо.

Пре годину дана пожелели смо једни другима срећну Нову 2010. годину у нади да ће нам у њој све бити свето и честито и миломе Богу приступачно. Но нажалост, сем канонизације светог Аве Јустина мало је тога било светог и честитог, а понајмање је миломе Богу било приступачно.

Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други „способнији“.

Богочовек Христос, Логос и Реч Божија, оваплотивши се и примивши нашу природу основао је на Самоме Себи Цркву Божију. Ова Црква живи и постоји кроз историју до дана данашњег у свој својој пуноти благодати и постојаности истине, откривене у њој Богом, као што Еванђелист вели: „И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца“ (Јн.

Корифеји тзв. литургијске обнове у Србији, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић, већ годинама насилно и перфидно раде на промени литургијске богослужбене праксе, уносећи новине у богослужење, стране Православном Предању и Православној самосвести. Заједно са новачењима у богослужењу започели су са новачењима и у теологији.