Антихришћанску теорију непротивљења злу, што је у својој изопаченој и наказној суштини подразумевало и непротивљење греху, несрећни Лав Николајевич Толстој породио је, као ишчадије руске културе, а у руском православном и културном миљеу крајем 19. века. Такво учење било је (и остаје, занавек) апсолутно неправославно, и чак антиправославно, јер „још до крви не дођосте борећи се против греха“ (Јевр.
АУТОРИ
Јеромонах Максим: Саборност или синодалност?
Један од основних постулата православне еклисиологије и један од основних фактора који доприноси правилном функционисању Цркве, не као некакве идеолошке организације, већ као живог организма, напајаног Богочовечанским благодатним и животворним енергијама главе Цркве – Христа, јесте саборност. Саборност је испуњење самог предназначења Цркве, као иконе, носиоца и пројаве оне унутар-тројичне саборности, свезане савршеном љубављу и једносушним јединством.
Јеромонах Наум: Звоно за узбуну
Посматрајући догађаје нашег времена, долазимо до закључка да је време у коме живимо – време недостатка страха Божјега код људи, време богоодступништва, време очекивања страшног гнева Божијег. На то нас наводи општа поплава греха и то оних најтежих попут содомског греха – греха због кога је Бог строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу.
Др Миодраг Петровић: Порекло феномена „артемијевци“ и „артемијевштина“
У „Печату“ бр. 126 од 6. августа 2010. године на стр. 32. објављено је писмо епископа бачког г. Иринеја (Буловића), упућено г. Милораду Вучелићу, директору и одговорном уреднику тог угледног и веома читаног листа, са молбом да објави „коментар“ владике др Атанасија (Јевтића) поводом текста госпође Наташе Јовановић под насловом „Вунена времена“ („Печат“, бр.
Јеромонах Бенедикт: Сагласност
Обавештење-сагласност Јеромонаха Бенедикта
Будући да поједина средства јавног информисања, преносећи догађаје о саслушању протераних монаха из ЕРП, помињу да се једино Јеромонах Бенедикт није појавио на саслушању, чиме се стиче утисак да сам примио позив, а дa се нисам одазвао, што није тачно, имам потребу да се огласим тим поводом.
Јеромонах Бенедикт: Шта пише у Уставу СПЦ?
У акту бр. 131 Св. Арх. Синода од 11. фебруара 2010. године, којим се покреће „поступак утврђивања канонске одговорности“ (који никада није покренут, а еп. Артемије је смењен) против еп. Артемија, под другом „кривицом“ која му се ставља на терет, стоји следеће:
Јеромонах Бенедикт: КПС – Дечански чувари 1. део
Муњевитом брзином протутњала је вест да ће о безбедности православних манастира на Косову и Метохији убрзо почети да се старају припадници Косовске полицијске службе, који ће ту нову дужност преузети од КФОР-а, који је до сада бринуо о безбедности православних Светиња на КиМ. Одмах затим огласила се Информативна служба ЕРП својим саопштењем, којим покушава да замаже очи народу на КиМ, и да се опере од сваке кривице пред српским народом, пошто ће монахе ускоро почети да чувају припадници КПС, а тренутна епархијска управа то наводно не жели.
Јеромонах Бенедикт – КПС Дечански чувари 2. део
У саопштењу под називом „Саопштење ЕРП поводом одлуке КФОР-а да најзначајније светиње СПЦ преда на заштиту Косовској полицији“, у којем је о. Сава Јањић потписао свог игумана са „Епископ липљански Теодосије“, заборавивши да стави ВИКАРНИ, стоји следеће:
Јеромонах Наум: Истина о смени и прогону Владике Артемија
У свом демантиjу на текст новинарке Наташе Јовановић у листу „Печат”, бр.125, под називом „Вунена времена” (овде прочитај текст и деманти), Владика Атанасије, поред осталог, помиње „антицрквене прљаве сајтове Артемијевих присталица међу монасима“. С обзиром да сам уредник сајтова „Црноречко братство у егзилу“ и „Пастир добри”, на који Владика Атанасије и алудира, а истовремено и очевидац свега што се дешавало у Грачаници 13.
Жељко Которанин: Захтев за заштиту Уставног поретка РС од аката и деловања СПЦ
ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ УСТАВНОГ ПОРЕТКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД АКАТА
И ДЕЛОВАЊА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Жељко Жугић Которанин, Министарству вера уручено 02. јула 2010. године
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија